Заједнички допринос ка бољем закону о општем управном поступку

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије, на Седмом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије, о Предлогу закона о општем управном поретку:

            “Kao што је већ истакао овлашћени представник ПГ СПС, уважени колега Милисав Петронијевић, ПГ Социјалистичке партије Србије ће несумњиво у Дану за гласање подржати сва три законска акта о којима данас расправљамо, имајући у виду да је овлашћени представник изнео и чињенично и правноправу аргументацију за подршку закона о платама у јавном сектору.

            Ја се нећу дотицати тог закона, тако да ће фокус моје дискусије бити усмерен на Закон о општем управном поступку, као што смо већ и у расправи, коју смо започели на ресорном одбору, односно Одбору за законодавство и уставна питања, где смо покренули одређене теме које могу да завреде пажњу и на која у сваком случају и грађани Републике Србије очекују адекватне одговоре.

            Наравно да је овај закон који сте предложили, уважена министарко, један добар закон. Не можемо да кажемо ни да је претходни Закон о општем управном поступку био лош, напротив. Садржао је доста добрих процесно-правних института и с обзиром да се ради о закону процесно-правног карактера, можемо рећи да овај закон садржи и сада решења која у сваком случају квалитативно чине један помак у односу на претходно важећи и даље важећи, док овај не усвојимо, Закон о општем управном поступку.

            Оно што је јако добро, добро је што су уведени неки нови процесно-правни институти, који ће несумњиво овај Закон о општем управном поступку учинити ефикаснијим, а самим тим практично повољнијим за грађане. Зашто? Због тога што су грађани Србије, углавном суочавајући се са одредбама Закона о општем управном поступку, наилазили на одређене проблеме, па и негодовања у погледу ефикасности у поступању органа, говорим о управним органима, превасходно државним органима. Затим, дугом временском периоду у коме је трајао и поступак и доношење одлука, да не помињем о томе како су издаване грађевинске дозволе, где је такође примењиван управни поступак, како се поступало у неким поступцима који се везују управо за стратешко планирање и наравно поступци који су у том правцу странкама, на неки начин се учинили као поступци који непотребно дуго трају.

            Оно што у сваком случају за овај Закон о општем управном поступку можемо рећи, како сам већ и напоменуо, да поред јако добрих процесно-правних решења, постоје нека решења, уважена министарко, која би могла, евентуално, уз вашу подршку, наравно и разумевање за оно што ћу истаћи у име Посланичке групе СПС, да учинимо по квалитету још бољим овај закон.

            Пре свега, када говоримо о члановима 9, 17, 18, 25, то је сам почетак Закона о општем управном поступку, наилазимо на решења која су у принципу добра. Међутим, када говоримо о начелу делотворности и економичности поступка, уважена министарко, ту ми се чини да недостаје санкција за непоступање управног органа, управо у складу са овим начелом.

            Наиме, ако државни орган не поступа ефикасно, уколико државни орган који је истовремено и управни орган у роковима који треба да буду што краћи, не доноси одлуке, не предузима одређене процесне радње, онда би било логично да се за то пропише и адекватна санкција.

            Да ли у овом случају закон садржи такве одредбе? Ја мислим да не. Читањем, пажљивим читањем овог закона нисам нашао да овлашћено лице у име управног органа, уколико не поступа у роковима, не поступа ефикасно, ажурно, може да претрпи одређену последицу.

            Наравно да се против таквог лица може покренути дисциплински поступак, али ја бих указао вама на решење које је садржано у одредбама Закона о парничном поступку и указао бих вам на још једно решење које садржи Закон о повреди права на суђење у разумном року, који је управо ова Скупштина донела.

            Аналогно тим процесним решењима, уважена министарко, могла су иста процесна решења да буду садржана и у одредбама овог закона, како би се исти учинио што ефикаснијим.

            Друго, у члану 17. је речено да почетак управног поступка јесте термин када је странка обавештена о предузимању одговарајућег управног акта. Ми правници и те како добро знамо да обавештење представља један доста широк појам. Обавештење може бити и обавештење на огласној табли. Обавештење може да буде и у електронској форми. Обавештење може да буде и у средствима информисања, али оно што је у другим процесним законима дефинисано, као што је Закон о парничном поступку, као што је Закон о кривичном поступку, ванпарничном поступку, није питање обавештења, него достављања управног акта странци, а од тог тренутка, од тог достављања започиње управни поступак.

            Добро је што сте у закон увели тзв. гарантни акт на основу кога се управни орган обавезује да ће на захтев странке донети и коначан акт или предузети одговарајућу управну радњу и то је добро решење и ми у Посланичкој групи СПС исто подржавамо, јер је у интересу грађана, јер је у интересу ефикасности поступка, самим тим у интересу странке која у том поступку учествује.

            У члану 25.речено је да странци мора бити дато право на раскид уговора, извињавам се, дато је органу право на раскид уговора, али не и странци и о томе смо разговарали на Одбору за законодавство и уставна питања.

            Уважена министарко, овде постоји један проблем. Ако се прави уговор између органа и странке, то је добро решење, јер се тим уговором и странка и орган обавезују на одређене радње. Орган да ефикасно поступа с једне стране, странка са друге стране да предузима радње које се тим уговором прописују, односно које се стављају на терет странци. То је одлично решење, али после тога већ у члану 25.сте предвидели да право на раскид тог уговора има само државни орган или управни орган. Нема странка, странка има само право на приговор. Ви сте покушали да објасните ресорном одбору да је управо то решење да странка приговори и да ће заштитити свој интерес.

            Поставља се друго питање. Начелно, сваки уговор подразумева поштовање уговорних страна које морају да буду потпуно равноправне, потпуно једнаке. Тако је садржано у Закону о облигационим односима, тако је садржано у грађанским законицима. На крају крајева, постоји и у Уставу у члану 21. – начело забране дискриминације.

            Овде долазимо у ситуацију да је орган управе на неки начин привилегован у односу на странку. Он ће да једнострано раскине уговор, странка то не може да учини, странка може да изјави приговор. Шта се дешава по приговору? Шта уколико се одбије приговор? Уговор остаје на снази.

            Да ли приговор увек може да има за последицу раскид уговора? То остаје питање и уважена колегиница која је на Одбору за правосуђе дала одговор, може на неки начин да се тумачи као правно решење, али се поставља питање да ли је целисходно правно решење? Поставља се питање да ли постоје нека друга процесна решења која у сваком случају могу да буду више у корист странке?

            Тако да, у сваком случају, ово питање на неки начин остаје отворено питање које по нама у Посланичкој групи СПС може да изискује проналазак неког адекватнијег или повољнијег решења.

            Такође, мислимо да би уважена министарко у овом закону требало прописати и рокове у којима орган треба да одлучи и по приговору и по жалби, а не да им остављамо дискреционо право за одлучивање. Зашто? Па и ви ја као странка у управном поступку очекујемо од управног органа ефикасност. Очекујемо брзину, очекујемо наравно оно што подразумева и параметре струке и стручне референце. Да се управни акт заснује на закону и на чињеничној грађи, али и очекујемо да се то реши што пре.

            Овде немамо дефинисане, јасно и прецизно дефинисане рокове у којима ће се одлучити максимално брзо, како по приговору, тако и по жалби. Не свуда, али у овим појединим деловима о којима ја говорим заиста нисам приметио да тај рок постоји. Рецимо, када се изјављује због неизвршавања уговорних обавеза, члану 25. Затим, када се изјављује против управне радње у члану 28, код пружања јавних услуга у члану 31.

            Такође, требало би прописати дужност, а не дискреционо право органа да уступи предмет другом органу уколико уочи да није надлежан.Када се то дешава? Дешава се када ви или ја као грађани поднесемо захтев управном органу који стварно јесте надлежан, а он у току поступка утврди да је месно надлежан други орган и онда у закону стоји да он може да уступи предмет другом органу ако је то за странку ефикасније, брже и практичније по њих.

            Ми у Посланичкој групи СПС постављамо питање – зашто може, зашто не мора? Односно, то може треба претворити у дужност, а то значи не може, него мора доставити предмет надлежном органу који ће, свакако, управни поступак спровести брже, ефикасније и наравно корисније за странку која учествује у том поступку.

            Добро је решење, уважена министарко, да се у сукобу надлежности решава у јако кратком року, то је у интересу странке. Сасвим је у реду да сте дефинисали тај рок од 15 дана.Добро је решење да се о изузећу одлучује у кратком року, то је само 5 дана. То су нека решења која су стварно за похвалу и ми снажно подржавамо оваква решења, овакве рокове које сте увели.

            Добро је решење да се законом устроји и правни саобраћај између органа и странке електронском поштом. Зашто? Због тога што то чини у практичном смислу речи далеко бржу комуникацију. Тај правни саобраћај између управног органа и странке је несумњиво и бржи и практичнији ако иде електронским путем, несумњиво. Ми заиста такво процесно решење подржавамо као јако квалитетно.

            Добро је решење у закону које се односи на достављање. Наиме, оваква решења која сте ви предвидели чак не постоје ни у Закону о парничном поступку, тако да се сматра да је акт уручен странци уколико је протекло 15 дана од дана када је неуспео покушај, и то последњи неуспео покушај уручења странци истекао. Дакле, од тог дана, наредних 15 дана када прође странка се сматра обавештеном и то је јако, јако добро решење и мислим да треба да буде садржано и у другим процесним законима, а не само у Закону о општем управном поступку.

            Веома добро решење је да приликом примене института враћања у пређашње стање, које је дозвољено и странци која је омашком прекорачила рок, ако надлежни орган прими поднесак у наредна три дана, сматра се да је тај рок испуњен, јако добро решење. Зашто? Па, ја могу да пропустим рок, обичан сам грађанин, нисам као што јесам адвокат и правник, лаик сам и онда дођем у ситуацију да омашком прекорачим рок за жалбу. Сада, уколико у року од три дана ту исту жалбу поднесем и учиним само вероватном због чега оправдавам зашто ту жалбу нисам поднео на време, орган ће усвојити враћање у пређашње стање и дозволити да моја жалба уђе у правни саобраћај, да моја жалба буде процесуирана, односно да по истој буде одлучено и то је јако, јако добро решење, верујте да не постоји ни у једном другом процесном закону.

            Добро је решење у доказном поступку да странка, премда је било раније такође садржано, мало на другачији начин, није дужна да прибавља доказе, није дужна, нарочито не оне доказе које може да прибави орган по службеној дужности. На тај начин растерећујемо странку. На тај начин помажемо странци. И заиста, у том правцу станке могу да буду јако задовољне оваквим процесним решењем у Закону о општем управном поступку.

            Наравно да оно што је било садржано и у ранијим одредбама Закона о општем управном поступку је садржано и сада, и ту вас поздрављамо и подржавамо, а то је да уверења, исправе и све оно што иначе по службеној дужности органи издају, странка није дужна да доставља. Зашто? Једноставно из разлога зато што то орган по службеној дужности чини и онда може да се нађе у доказном поступку, као што је доказни поступак у складу са одредбама Закона о општем управном поступку.

            Међутим, оно што ми се чини да треба да имате у виду јесте једна чињеница која се некако из овог закона намеће као потреба да се укаже, а то је у којој мери ћемо избећи корупцију уколико одлуке и првостепене, некада и другостепене, доноси само овлашћено службено лице?

            Као адвокат у мојој адвокатској пракси сам се сусретао са разним решењима, али овакво решење ми се чини да није најбоље за странку зато што увек начелник органа мора да има и субординацију и хијерархију у односу на овлашћено службено лице које поступа. Једноставно, чини ми се да на тај начин може да дође до тога да управо то овлашћено службено лице има или неку додирну тачку са странком, или додирну тачку, условно речено, или пежоративно речено, са противном странком. Овде већ немамо ту хијерархију са његовим начелником. То би могло да се испитује у неком дисциплинском поступку или неком поступку за утврђивање евентуалних пропуста у раду овлашћеног службеног лица, али у сваком случају, чини ми се да службено лице које води поступак не би требало истовремено и да одлучује у управном поступку, не би требало да потписује решења, не би требало да потписује управни акт, управну одлуку. То мора да учини начелник органа, зато што је најодговорнији, зато што му је то функција.

            Управо због тога мислимо да би ту требало мало размислити када овај закон практично ступи на снагу.

            На самом крају, још једном желим да истакнем заиста искрену подршку једном добром закону. Добра процесна решења ће омогућити да овај закон, наравно, осим у овим деловима у којима сам ставио одређене примедбе, буде јако, јако практичан и повољан и квалитетан када су у питању странке, грађани Републике Србије, који више неће морати да трпе одређене процесно-правне недостатке важећег закона и на тај начин своја права учинити што ефикаснијим и до њих што брже доћи.

            Ја вам се захваљујем. Још једном понављам да ћемо у Дану за гласање гласати за предложене законе“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор Одустани од одговора