Србијагас у 2015. остварио пословну добит

Директор Србијагаса Душан Бајатовић изјавио је данас да је то предузеће у претходној години остварило пословну добит од 13,7 милијарди динара, што је 113 милиона евра.

Бајатовић је, на конференцији за новинаре посвећеној пословању Србијагаса, навео и да је добит у 2015. за 481 одсто боља него у 2014. када је износила 2,4 милијарде динара, а то је постигнуто повећаним обимом продаје гаса и ускладивањем цена транспорта и дистрибуције са просеком цена у региону.

Илуструјући колико је то јавно предузеће имало добар резултат у претходној години, Бајатовић је навео да је у периоду од 2005. до 2014. године укупна пословна добит износила 13,6 милијарди динара, док је само у 2015. остварено 13,7 милијарди.

Он је рекао да очекује да ће у наредном периоду већи број корисника користити гас, будући да се очекује да ће цена тог енергента бити ниска, и одбацио наводе појединих медија да купци напуштају Србијагас.

„На крају прошле године број купаца физичких лица је повећан са 78.000 на 96.000, а правних лица са 1.100 на 1.480“, рекао је он.

Говорећи о потраживањима, Бајатовић је рекао да Србијагас потражује 107 милијарди динара, што је, приметио је, више од оног што то јавно предузеће дугује банкама.

„Дуг банкама који је настао зато што купци не плаћају гас, а рачунајући и камате износи 85 милијарди динара“, рекао је он додајући да су највећи купци уједно и највећи дужници.

Наводећи пример, он је рекао да Петрохемија дугује Србијагасу 23,7 милијарди динара, Азотара 14,9 милијарди, Железара Смедерево 4,7 милијарди, а Галеника 2,8 милијарди динара.

„Он је подсетио да је то предузеће од 2008. до прошле године потраживања за испоруцени гас конвертовао у учешћа у капиталу у укупном износу од 300 милиона евра, али је указао да је то трајно изгубљени новац који је компанија морала да надокнади кроз позајмице од банака.

„Све владе до сада су одобравале у скупштини задуживање Србијагаса за текућу ликвидност и сви смо знали да водимо скупу социјалну политику, као и да је то скривени фискални дефицит“, поменуо је он.

Како је рекао, од 2013. до 2021. укупно ће бити отплаћено 995 милиона евра главнице и 159 милиона камата, а у овој и наредној години доспева за наплату највећи износ кредита од 475 милиона евра или 41 одсто укупног износа, док су после 2018. укупна доспећа 220 милиона евра или 19 одсто.

„Разговарамо о евентуалном реструктурирању дуга са Светском банком и Европском банком за обнову и развој по повољнијим каматама и на дужи рок, а ово је на пет година“, рекао је он додајући да ће Србијагас заједно са Светском банком разрадити најмање десетогодишњу стратегију развоја тог јавног предиуећа.

Према његовим речима, у складу са договором са ММФ-ом Србијагас од прошле године отплаћује део дуга од 60 милиона евра годишње, али је признао да ће тој компанији бити потребна помоћ Министарства финасија како би од 2019. могла и самостално да отплаћује кредите.

Бајатовић је навео да је 2016. година буџетирана, да ће се доспела дуговања Србијагаса у целости исплатити из буџета плус 60 милиона евра које ће платити то предузеће.

За остатак дуга 2017. и 2018. предлог је, додаје он, репрограмирање.

„Ту би морали да добијемо кредите са 5-10 година стенд бај периода и исто толико отплате. Стенд бај период веровато не би ни могао да буде мањи од пет година да би могли да поплаћамо инвестиције и обавезе које нису репрограмиране“, рекао је Бајатовић и додао да би било добро да Светска банка призна инвестициони циклус и одобри дугорочни новац за инвестиције.

Он је још навео да ће се део биланса очиштити и зато што је Светска банка признала да нека потраживања локалних самоуправа и топлана и Србијагаса могу да се компензују.

„Рачунамо камате на потраживања које само интерно постоје, и повећавамо унутрашњи дуг а нигде пара нема“, рекао је Бајатовић и додао да ће се вероватно и неки закон мењати како би биланси у енергетком сектору могли да се чисте.

Говорећи у оствареним уштедама, он је рекао да је Србијагас на нематеријалним трошковима у 2015. уштедео око 43 милиона динара, трошкове здравствених услуга је смањио за 26 одсто на 4,3 милиона динара, а репрезентације за више од 30 одсто, па тај трошак сада износи око седам милиона динара.

Како је навео, Србијагас од када је ступила на снагу препорука владе о броју запослених, стално смањује њихов број, прецизирајуци да од 6. децембра 2013, та компанија има осам одсто мање радника и да су по том основу мањи и трошкови плата.

Извор: Танјуг

Категорије: Вести

Теме:

Оставите одговор Одустани од одговора