Нулта толеранција насиља је апсолутно наше опредељење

СНЕЖАНА ПАУНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о спречавању насиља у породици:

„Предлог закона предвиђа синхронизовано деловање свих надлежних органа и институција, што би требало да допринесе много бржем откривању насиља, заштити жртве и подршку породици. Ипак, како се небисмо и даље бавили само последицама, потребно је да у текст закона унесемо прецизније одредбе о примарној превенцији, пре свега“.
Опширније…

„Поштовани председавајући, поштована госпођо министар са сарадницима, поштоване колегинице и колеге народни посланици, данас разговарамо о веома важном сету закона из области правосуђа.
Овом приликом ћу се, као и већина претходних говорника и колега, посветити Предлогу закона о спречавању насиља у породици, који се у Србији доноси први пут и због озбиљности проблема којим се бави заслужује посебну пажњу у парламенту.
Постоји изрека која каже – здрава породица здраво друштво. Из ове истине треба да црпимо и однос државе и друштва према феномену насиља у породици, који, нажалост, постаје све озбиљнији, распрострањенији и по здравље породице опаснији. Последице породичног насиља су вишеструке – психолошке, здравствене, социјалне, економске, правне, последице по породицу, али и последице по друштво у целини.
Морамо истаћи да насиље у породици неретко представља окидач за остале облике насиља, почев од вршњачког, преко насиља на стадионима, јавним скуповима, на улици, до асоцијалног и криминалног понашања у својим најтежим облицима каква су убиства. Неспречено и нелечено насиље у породици готово по правилу ствара насилнике у следећим генерацијама, и тако може ићи у недоглед. Тако се урушава породица као базична ћелија друштва, а тиме и друштво и друштвене вредности у целини.
Са феноменом насиља се среће читава модерна цивилизација. То је планетарни проблем због кога су се у његово решавање укључиле и међународне организације. Међународни правни основ данас представља Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, познатија као Истамбулска конвенција. Ову Конвенцију Србија је потписала 2012.године, а ратификовала 2013. године.
Из ове конвенције, поред осталог, проистиче и наша обавеза да своје законодавство ускладимо са механизмима превенције и борбе против насиља дефинисаним у овом документу.
Закон који је пред нама представља наш домаћи правни оквир за превенцију насиља, санкционисање насилника и пружање подршке жртвама насиља у породици. Нажалост, сведоци смо готово свакодневног извештавања медија о почињеном породичном насиљу и сцене које гледамо на телевизији или на насловницама дневних новина су застрашујуће. Најчешће жртве су жене, али и деца која или су сведоци или су и сама жртве насиља. Узроци породичног насиља су бројни, али су најчешће љубомора, алкохолизам, наркоманија, јесте и економска несигурност породице, незапосленост, угрожена егзистенција, она изазива насиље, али утиче, нажалост, и на то да жртва трпи.
Истраживања о писању медија о породичном насиљу које је вршено за потребе Аутономног женског центра, каже да је за период фебруар-април 2016.године, дакле 90 дана, објављено 460 информација о насиљу надженама и насиљу у породици, а на 53 насловне стране дневних листова породично насиље је било тема. У чак 353 случаја жене су биле жртве насиља. Нажалост, не мали је број и смртних исхода. Само у првих седам месеци ове године убијено је 18 жена. Ови нимало охрабрујући подаци траже од државе систематичан и континуирани начин супротстављања насиљу свих облика, а то је пре свега превенција насиља која треба да се одвија на примарном, секундарном и терцијарном нивоу.
На превенцију насиља обавезују нас и међународна документа, али и сама ситуација у погледу стања и последица породичног насиља у Србији. Према дефиницији Светске здравствене организације, примарна превенција подразумева све активности којима је циљ спречавање насиља. Секундарна превенција подразумева реаговање и ограничавање штетних последица насиља, непосредно након што се насиље догодило, с циљем ограничавања последица. Терцијарна превенција подразумева дугорочнији третман, као и подршку жртвама насиља да би се спречили даљи штетни ефекти и понављање насиља.
Предлог закона предвиђа синхронизовано деловање свих надлежних органа и институција, што би требало да допринесе много бржем откривању насиља, заштити жртве и подршку породици. Ипак, како се не бисмо и даље бавили само последицама, потребно је да у текст закона унесемо прецизније одредбе о примарној превенцији, пре свега.
Из тих разлога, Посланичка група СПС поднела је амандман којим се уноси законска обавеза примарне превентиве насиља у породици, као институционалног облика спречавања насиља у породици. У превенцији треба да учествују сви надлежни државни органа и институције из области дечије и социјалне заштите, из области образовања и васпитања, здравства. Превенција мора да има мултидисциплинарни приступ управо због последица које насиље у породици узрокује, а које имају психолошки, социјални, здравствени, правни и економски карактер. Жртва насиља трпи на свим животним пољима. Она мора да се спроводи од најранијег предшколског узраста деце. А зашто децу морамо учити ненасилном понашању? Зато што се модел ненасилничког понашања преноси. Син насилника у каснијем периоду живота може постати насилник и неретко ћерка чија је мајка жртва насиља и сама трпи насиље у каснијем периоду живота. Сведоци насиља такође могу присталице вршњачког, али и других облика насиља.
Такође, амандманом предлажемо доношење националне стратегије за спречавање насиља у породици. Србија је до сада имала две стратегије које су се бавиле питањима насиља над женама, то су Национална стратегија за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности из 2009.године и Национална стратегија за сузбијање и спречавање насиља над женама у породици и партнерским односима из 2011. године. Обема стратегијама истекао је рок примене. Сада је то празан простор, тако да ми немамо ниједан стратешки документ који се бави превенцијом насиља и последицама насиља над женама и у породици. Жртве насиља, као што су већ рекле колеге, а чини ми се и ја, нису само жене, иако су то у највећем броју, већ и деца, на коју насиље оставља последице за цео живот. Мушкарци, пак, углавном представљају жртве психичког насиља и као што жене непријављују насиље углавном из страха, мушкарци непријављују због осећаја стида, а неретко и због непознавања симптома насиља. Зато предлажемо доношење нове стратегије чији циљеви ће бити свеобухватан приступ превенцији и сузбијању свих облика породичног насиља.
Када су у питању решења која су садржана у Предлогу закона, посматрамо их као одлучност државе да се насиљу у породици и последицама породичног насиља одлучно супротстави. Чињеница је да су Кривичним закоником санкционисана кривична дела проистекла из насиља у породици, али Кривични законик третира већ учињено дело, а нама је неопходна платформа за спречавање настанка насиља и насилника.
Нулта толеранција насиља је апсолутно наше опредељење. Зато подржавамо доношење закона који ће представљати широк правни оквир за интегрисану акцију свих надлежних чинилаца државе и друштва у борби против насиља у породици. Верујем да ће министар и народни посланици подржати наш предлог јер без стратешког документа као одговорна држава неможемо озбиљно прићи решавању овог проблема.
Посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати овај и остале предлоге закона из овог заједничког претреса“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор Одустани од одговора