Интервју Ивице Дачића за „Политику“ 

    У просторије СПС-а на Студентском тргу дошао је Мајкл Давенпорт. Због шефа Делегације ЕУ у Београду, председник социјалиста касни на интервју двадесетак минута. Не жели да, уз загонетан смешак, предвиђа изборне резултате.

    – Господин Давенпорт се уочи избора виђа са представницима свих политичких странака, па је дошао и у СПС – каже шеф дипломатије.

    Има ли истине у причи да Брисел тражи да се солидаришемо са ЕУ и да заједно тражимо од Москве да помилује Надежду Савченко?

    За једну страну је то хуманитарно, за другу правно, а за обе – политичко питање. Ми нисмо, ни на који начин, укључени у ту причу. Пријатељи смо и са Русијом и са Украјином, идемо ка ЕУ, и нико нас ни за шта није притискао.

    Наводно расту притисци на Београд, по истеку председавања ОЕБС-у, да усклађујемо спољну политику с политиком ЕУ.

    Таквих теорија има од почетка несугласица ЕУ и Русије и до сада се нису показале као тачне. Ми никаквих проблема нисмо имали због политике коју водимо. Руска страна поштује наше опредељење да идемо у ЕУ, а ЕУ има пуно разумевање за наше пријатељство са Русијом. Зато што наша политика никог не угрожава. С друге стране, оно што сте тачно рекли, јесте да ћемо, што више будемо прилазили ЕУ, а нарочито кад буде отворено преговарачко поглавље о спољној и безбедносној политици, морати да и своју спољну политику усагласимо са ЕУ. Али, до тога има још времена и питање је да ли ће ова затегнутост између Русије и ЕУ толико трајати. Верујем да неће.

    Руси, с друге стране, траже да се члановима Српско-руског хуманитарног центра у Нишу да исти дипломатски статус који смо дали припадницима НАТО-а. Нарушавамо ли војну неутралност тиме што Русима још не дајемо такав статус?

    Нема никаквих руских војника у Нишу, тако да нема ни приче о нарушавању војне неутралности. С друге стране, управо та чињеница, да ту није реч о руској војсци, или некаквој војној бази, нити да тамо има неких шпијуна, говори да је све то беспотребно надувано и да би требало смирити страсти и спустити лопту. Тај центар нам је потребан јер пружа велику помоћ у борби против елементарних непогода, а статус људи који тамо раде треба да се реши у складу с Бечком конвенцијом.

    Ако кажете да ће Вучић највероватније поново бити премијер, шта ћете ви бити у следећој влади?

    – Не знам, нити о томе размишљам. Тренутно имам само један циљ – што бољи резултат на изборима. Хоћу да СПС цементира своју позицију најјаче странке на левици и да са те позиције наставимо да будемо релевантни у српској политици, било да смо на власти или у опозицији.

    Да ли се и током кампање чујете више пута дневно са Вучићем? Шта вам, рецимо, каже када отворено најављујете кандидатуру за председника Србије? Или вас тада зове Томислав Николић?

    Наравно да се редовно чујем са Вучићем, али најмање причамо о кампањи. А кад је реч о мојој кандидатури за место председника Србије, кад се распишу избори за председника, најнормалније је да свака странка има свог кандидата за то место. Ја сам председник СПС-а и самим тим нормално је и да ћу се кандидовати ја, а не мој заменик. Тома Николић то зна и зато ме и не зове због те приче.

    Ако Вучић није морао да вас зове у владу, а добили сте фамозну функцију ППВ-а и шефа дипломатије, зашто је то учинио?

    Претпостављам зато што смо готово две године заједно радили на најтежим питањима. У време мог мандата отпочели смо преговоре с Косовом, који су били кључ сваког даљег напредовања Србије, и у ЕУ интеграцијама, и у унутрашњим реформама. Показали смо да су и тешки потези могући и да се због њих не руши небо, нити да престаје живот. Рачунам да је то основни разлог што смо, заједно, наставили још две године.

    Да ли мислите да вам верује кад сте, рецимо, прошле недеље рекли да сте му ви највећи и најискренији пријатељ. Мислите ли да је и он вама тако одан?

    Обојица смо одани политици и циљевима за које смо се определили. И кад причам о пријатељству, мислим управо на то – несебичну подршку коју сам пружао напорима да се ти циљеви остваре. И не могу да кажем да се он другачије понашао. За политику је то више него довољно.

    И шта вам на то кажу Милутин Мркоњић и Бранко Ружић? Они не крију нетрпељивост према напредњацима, као што сличне емоције према социјалистима не скривају Зорана Михајловић и Небојша Стефановић.

    Немају шта да ми кажу, нити ја било коме имам шта да кажем или одговарам, пошто сам ја правио коалицију и договор с Александром Вучићем. И обе партије прихватиле су тај договор на својим органима. Кад је реч о социјалистима, они су дужни да ту политику и тај договор подржавају, а Ружић и Мркоњић су, без обзира на изјаве које помињете, то и радили као министри у влади. Апсолутно су подржавали њену политику. Исто тако, и Зорана Михајловић и Небојша Стефановић. И мени је то важно, а верујем и Вучићу, и зато се и не мешам у те дневнополитичке окршаје, који су и очекивани када две странке деле власт.

    Ви, дакле, можете да нас убедите да Зорана и Небојша часте увредама вас и социјалисте, а да Вучић то не зна, и обрнуто – да Мркоњић и Ружић то исто чине према Вучићу и напредњацима, а да ви нисте извршили ауторизацију?

    Буквално сам се сваки дан, током ове скоро четири године, чуо с Вучићем. Због Косова, разних закона, Унеска, Савета Безбедности, Хрватске, Сребренице, ЕУ, Русије, реформи, борбе против корупције и криминала, поплава, инвеститора… И ако ви верујете да сам, истовремено, хушкао било кога да нешто ружно о њему каже, онда би то значило да ми све те теме уопште нису биле важне. А јесу, и то сам показао не само причом, него и резултатима, и као премијер и као министар спољних послова. Ова земља има резултат. И у њему сам учествовао. И сигурно га не бих омаловажавао, а баш бих то радио да сам покушавао да Вучићу нешто радим иза леђа. Исто важи и за њега. Имали смо превише другог посла.

    Ако вас ипак не позове у владу, хоћете ли наставити да гајите иста осећања према Вучићу?

    Сигурно нећу ништа лоше мислити о ове четири године које смо провели заједно у влади. И то нема везе с осећањима, него с поштовањем онога што сте сами радили. Ми смо сами изабрали, нико нас није терао. И мислим да нисмо погрешили.

    Да ли сте заиста рекли својима: „Доћи ће време кад ће ме Вучић на коленима молити да уђем у владу?” Ја сам чуо да кажете и да сте се толико навикли на власт да нико не треба да вас моли да у њу уђете.

    Ту лажну изјаву смислио је неко ко је хтео да изнервира Вучића, пошто њега сигурно ништа не може толико да изнервира као прича да ће некога нешто да моли. Политика се не заснива ни на жељама ни на молбама. А заснива се, и ту сте у праву, на жељи политичких субјеката да врше власт. Због власти се људи баве политиком. И једино се код нас то представља као нешто лоше – ју, он хоће власт! Па шта друго да хоће, ако је политичар? Да буде опозиција, вечно? Дакле, и ја се бавим политиком, ево већ 25 година, да бих имао прилику да будем на власти и да бих на тој власти могао да преузмем одговорност за земљу. И не стидим се тога.

    Шта вам у странци кажу кад чују да говорите похвалније о Вучићу од неких напредњака? Можда сумњају да имате две партијске књижице?

    То је још једна од наших наопаких представа и о животу и о политици. Овде, кад нешто с неким радиш, сви очекују да идеш около и причаш о њему све најгоре. А ја вас да питам – зашто бих то радио? И зашто је ненормално да не пљујем човека с којим сам био у коалицији и с којим сам делио и исте вредности и циљеве и политику. Уосталом, ни он никад ништа ружно о мени није рекао. Што свакако не значи да сутра не може да се деси да будемо и на супротним странама. То свакако неће променити мој однос према Александру Вучићу у последње четири године.

    Сада, рецимо, с вашим бившим коалиционим партнером Тадићем делите жестоке увреде, а бацали сте петака један другом и национално се помирили.

    Ја сам пуне две године, после Тадићевог одласка са власти, с пуним уважавањем говорио о њему. Друга је прича то што је Тадић у неком тренутку мене перципирао као главни разлог свог пада и сметњу свом повратку на власт и кренуо с увредама. А можда ни на то не бих одговарао да нисам био суочен с чињеницом да сам, у време тог интензивног дружења, био тајно праћен, сниман и прислушкиван, и да су материјали скупљени на тај начин, после четири године, искоришћени за уцене и хајку којој сам био изложен. То је била она кап која је прелила чашу и после које нисам више хтео да ћутим на Тадићеве увреде.

    Како сте успели да останете неизгужвани кад сте изашли из кофера и банане?

    У коферу нисам ни био, били су неки моји пријатељи, којих се сигурно нећу одрећи само да бих доказао своју невиност. Кад је о банани реч, мислим да се на њу нисам оклизнуо ја, него они који су све то смислили. И мислим да се оклизнуо читав систем, јер је показао како може да буде злоупотребљен за политику. Један министар, и то полиције, на почетку мандата је сниман, да би, после тога, пуне четири године био министар, а да му нико то не помене, нити покрене било какав поступак не би ли се утврдила његова евентуална одговорност. И онда се, кад неко оде са власти, све то одједном појави.

    Како сте, мислим на социјалисте, могли само и да помислите да нас лишите тако дивног човека као што је Ненад Чанак? Дакле, шта кажете на његову изјаву да су социјалисти хтели да га убију?

    Мислим да је, најпре, у својој генерализацији, опасна. То је исто као да неко каже да је оног несрећника у Новом Саду пребила Лига социјалдемократа. А није. Пребио га је Ненад Чанак. Тако, ако је неко и хтео да нас лиши Чанка, онда тај неко има име и презиме, а не име партије којој је припадао или јој био симпатизер. А оно што сигурно знам, пошто сам присуствовао састанцима највиших партијских органа и у то време, јесте да се у СПС-у сигурно никад није причало о ликвидацији било кога, па ни Ненада Чанка. Нисмо га ни помињали, пошто га нисмо ни примећивали. Чак ни његове плакате нисмо уклањали, а камоли њега. Био је, и остао, неважан. Уосталом, Чанак је причао да Милошевића треба вешати.

    Није ли код вас и Вучића победила сујета, кад влада не подржава Вука Јеремића за кандидата за Генералног секретара УН? Или ви мислите да Јеремићу треба дати подршку, а Вучић не?

    Влада Србије још није одлучила о подршци било коме, па ни Јеремићу. А кад буде одлучила, руководиће се интересима, а не сујетом. И подржаће кандидата који има највише шанси да постане Генерални секретар и који је пријатељ Србије. И у томе се Вучић и ја слажемо.

    У кампањи истичете позитивне стране Милошевићеве политике после много година.

    Први сам који се усудио да каже да је Милошевић грешио, али то не значи да сам било кад негирао неке резултате које је постигао. Ту пре свега мислим на Републику Српску и Резолуцију 1244. То јесте нешто што је он постигао, и то нико, а ни ја, не може да оспори, а ја и не желим.

    Како сте успели да на својој листи спојите зелене и Јошку Броза, екологију и титоизам?

    Знате ли ви ону песму – по шумама и горама иду чете партизана? То је увек било спојено, титоизам и екологија, баш кроз шуму. Шалу на страну, екологија јесте једна од тема којима се модерна левица бави. С друге стране, Јошка Броз је наставак једног времена које је, по свему, било боље од овог данас.

    Извор: Политика

    Теме:

    Оставите одговор Одустани од одговора