Интервју Ивице Дачића за „Нин“

    Пре неколико недеља Вера Дидановић је на овим страницама написала да је Ивица Дачић довољно искусан да зна како не сме „превише гласно да дише“ да не би себи умањио шансу да буде у будућој власти. Мој разговор с лидером СПС је покушај да демантујем такво уверење и да изазовем барем алергијско кијање као знак гласног дисања.

    Запампћена је ваша изјава непосредно пошто су објављени резултати избора 2012: „Не знам ко ће бити председник, али знам ко ће бити премијер“. Шта знате ове, 2016.године?

    То сам рекао после првог круга председничких избора, јер су ме и Томислав Николић и Борис Тадић звали одмах по објављивању резултата. Николић ме је позвао и рекао: „Како сте, премијеру?“

    Да ли данас знате ко ће бити премијер?

    Сигурно је да ће СНС освојити највећи број гласова и да ће самим тим бити у прилици да формира Владу, што значи да ће Александар Вучић највероватније поново бити премијер. И данас сам у праву да се не зна ко ће бити председник, неизвесно је ко ће победити на председничким изборима следеће године.

    Зашто убацујете ту тему?

    Мени су парламентарни избори само први корак ка председничким изборима.

    Ко ће бити први коалициони партнер?

    Сигурно је да ће СНС тражити коалиционог партнера и ако сам буде имао већину, тако да очекујем да ћемо наставити сарадњу и после избора. Очекујемо да ћемо бити други на изборима, 2014. смо  имали око пола милиона гласова и верујем да ћемо тај резултат поновити. С тим капацитетом сасвим је логично очекивати наставак сарадње, али то треба да одлучи и СНС.

    Када кажете „то треба да одлучи и СНС“, то значи да сте ви већ одлучили?

    Да се не лажемо – свако од нас жели да игра у првој лиги! Зато смо спремни за наставак сарадње, али не можемо ми да позовемо некога ко је већи од нас да буде у коалицији с нама.

    Каква је мотивација бирачког тела СПС да гласа ако пишете у ауторском тексту (Политика, фебруар 2016) да вам је много преча државна политика и политика Владе, него страначка? Да ли им шаљете поруку да је свеједно да ли ће да гласају за Вучића или за вас?

    Не, наше бирачко тело не гласа за Вучића него за мене. У томе је разлика између нас и његових других коалиционих партнера – ми нисмо били на његовој листи, него смо имали своју. Порука за наше бираче јесте да јачамо нашу позицију и наш идентитет, а то није лако у ситуацији када имате већег и јачег партнера.

    Написали сте да ће СПС подржавати само човека који води политику реформи, тунела итд. „а тај човек се зове Александар Вучић“. Не само то, него ћете га подржавати „били на власти, били у опозицији, па чак и ако не будемо у парламенту“?! Чини ми се да таква заклетва на вечну љубав није запамћена?

    Ви знате шта је претходило томе? Данима су објављивани новински написи како СПС има договоре са ДС и осталима о формирању власти на другој страни. Тиме се уносила конфузија у наше бирачко тело и текст је био реакција на све такве бесмислене тврдње које апсолутно немају никакве везе с истином, нити смо имали контакте ниси смо размишљали у том смеру. Моја намера је била да тако ставим тачку на те приче.

    Тачка је стављена тако што је остало запамћено да ћете бити верни Вучићу до краја живота?

    Не, не, подржаваћемо га не зато што је он Александар Вучић, него због политике за коју сматрамо да је у интересу Србије, због принципа око којих смо се усагласили. Заједно смо зацртали европски пут, отворили смо преговоре, отворили поглавља, умногоме смо поправили наш међународни положај. Србија је разним економским мерама отворила себи перспективу и могућност да има где да гледа са неком надом. У том смислу сам написао да сматрамо да и после избора треба да наставимо сарадњу с Вучићем.

    Постоји ли нешто у чему се не слажете?

    Наравно, ми смо странке које имају различиту идеологију, ми смо левица, они су десница. Разлика је у начину гледања и мислим да би дугорочно то могле да буду неке носеће тачке око којих би се делила наша политичка сцена.

    Да сам сада у дилеми да ли да гласам за СНС или за СПС, која ми је разлика?

    Да ли је то стварно или фиктивно?

    То је фиктивно, али ипак ми одговорите у чему је разлика?

    Има неколико ствари које увек разликују десницу и левицу, то су социјална питања – социјална правда, једнакост.

    О.К., да ли ће се социјалисти заложити да се врате пензије, да ли СПС мисли да су пензије смањене противуставно?

    Не мислимо да су смањене противуставно, ако су плате смањене онда су морале да буду смањене и пензије.

    По којој то правди?

    Зато што немате одакле да дате пензије.

    Каква је то социјална правда да се неком ко је диринчио 50 година одузима право на зарађено? 

    Па добро, што се сте онда рушили Тита? Кончано једна присталица титоизма! Слушајте – у време Тита било је четири радника на једног пензионера, сада је један на један. Све ово о чему ми причамо – раст пензија, раст плата …. до тога мора да дође и то мора да буде наш циљ да се у наредном периоду изборимо да расте друштвени производ. Ми смо, нажалост, имали ратове, санкције, бомбардовање, после смо имали и погрешну економску политику која из приватизације и промене система није донела добро за државу и раднике.

    Ми смо сами „имали“, а ви сте у свим тим политикама учествовали?

    Јесам када причате о неким претходним властима, ја се у свима проналазим.

    Ви сте нас довели довде?

    Не, не, не, није то тако, није нам било лако. Да су модерни политичари суочени са проблемима с којима се Милошевић сусрео 1990-их, велико је питање какав би одговор дали. Замислите да је Коштуница био на месту Милошевића, какав би одговор био у време напада на Србију, БиХ …. Шта би било? Милошевића никада нисте могли да сликате са пушком у руци.

    Можда бисмо пропустили искуство бомбардовања?

    То је последња фаза, апсолутно се слажем да је Милошевић имао слабост и да га је ситуација довела до тога да не може реално да сагледа могућности докле може да иде у супротстављању неким токовима.

    Не сећам се да сте ранијих година помињали Милошевића, како сте га се сетили у овој кампањи?

    Ви знате да ја то не користим, помињао сам га у оквиру обележавања годишњице смрти. Ја не желим да будем „мали Слоба“, желим да будем Ивица Дачић. Сада имамо ситуацију да, када кажем нешто позитивно за Милошевића, говоре – злоупотребљаваш Милошевића, а ако кажем негативно, говоре „ти се одричеш“! Недавно сам срео Радета Шербеџију, који ми је рекао: „Ја волим левицу али мислим да нам је Милошевић нанео велику штету, треба да се од њега дистанцирамо“. То ми је писао и Добрица Ћосић, једно писмо ми је послао дан после избора 2012. године, између осталог ми је и то написао! Али је написао и све најгоре о ДОС-у и о 5. октобру. Писмо  је завршио речима: „Друже, утопија је убијена у 21. веку, увек се бар мало труди да сачуваш утопију.“

    Да ли би ваш политички мото могао да буде: „Не може нико нападати Вучића колико ја могу да га браним“?

    Не би, ја сам само веома коректан политички партнер.

    Да ли сте веома некоректан председник странке?

    То ће показати избори, видећемо колико ћемо добити гласова.

    Шта значи механизам по коме, када Зорана Михајловић каже да су социјалисти „бедници“, ви одговарате да Пајтић има „биполарни поремећај“, а да је Тадић „манекен пропале политике“? Да ли избегавање да одговор упутите на адресу одакле увреде стижу указује на губитак политичког достојанства?

    Битан је однос између Вучића и мене, нисам правио коалицију са Зораном Михајловић, ни са било ким другим од тих из СНС-а. Та мишљења су потпуно неважна и дневнополитичка.

    Док су увреде које упућујете Тадићу и бившим коалиционим партнерима за вечност ,изван дневне политике?

    Борис Тадић нас је 2008. натерао да променимо коалицију на ниову Београда са Вучићем, условио нас је да неће бити формирана републичка влада ако Ђилас не буде градоначелник. Онда су ми 2012. и Тадић и Мики Ракић рекли „погрешили смо што смо изабрали Ђиласа“! А мени је остао проблем у неповерењу! Због тога данас желимо да склонимо сваку врсту сумње и да покажемо да имамо коректне односе према нашем коалиционом партнеру. С друге стране, све што имам да кажем о односима са СНС и Александром Вучићем говорићу Вучићу, нема потребе да вас оптерећујем тиме.

    Да ли верујете да Зорана Михајловић и цела та екипа говоре нешто што Вучић не мисли?

    Мислите ли да Вучић верује да Ружић и Мркоњић говоре нешто што им ја нисам рекао?

    Да ли Ружић и Мркоњић говоре нешто што им нисте рекли?

    Не верујем да Михајловићева, Мркоњић, Ружић … говоре у име Вучића и Дачића. Зато раздвајам наше односе, ја сам с Вучићем имао коректне односе, две године сам био премијер, он је две године премијер, мислим да смо доста тога заједнички урадили на стратешком плану, није постојало питање око којег смо се разликовали, а доносили смо веома тешке одлуке. Требало је потписати Бриселски споразум, он и ја смо у томе били сами.

    Да ли би се могло рећи да су Мркоњић и Ружић последња одбрана достојанства СПС?

    Не знам како су последња одбрана достојанства?

    Тако што се не понашају као резервни састав напредњака, него као људи који имају став. Шта није тачно када Мркоњић каже да је Прокоп само прекречен и да тамо нема ништа?

    Говорим о томе да Мркоњић то може да каже и мени и Вучићу, а не треба да о томе говори бирачима. Он је посланик, председник скупштинског одбора, није обичан грађанин и мора да има политички приступ. Уосталом, Мркоњић се највише и залагао за сарадњу с Вучићем.

    Зар грађанин не очекује од политичара да говори истину, па ако на Прокопу нема ништа, да то и каже?

    Не знам да ли тамо има нешто ли не, нисам тамо био. У сваком случају, Мркоњић треба да помогне, а не да критикује у јавности.

    Како коментаришете генијални призор када члан СПС, председник ОО Палилула у Нишу, уживо у ТВ емисији потписује приступницу СНС? Каква је то порука бирачима?

    Нека им је са срећом, тако ће потписати и за друге. Што се мене тиче, тај одбор је распуштен. Мислите да је због мене приступио СНС-у? Фасциниран сам вашом забринутошћу за СПС! Никада до сада нисам погрешио у политиким проценама, ако има бољих процена о томе шта треба да се ради, свако може слободно да их изнесе и нека се о томе расправља.

    Што се не утопите у СНС?

    Зашто да се утопимо? Ми смо партија која има свој идентитет, за Ивицу Дачића, СПС и за Јединствену Србију и Драгана Марковића Палму гласа пола милиона људи у Србији!

    Шта ће вам странка Зелени?

    Како шта ће нам, па то је једна лепа идеја. Зелени су свуда у Европи лубеница – споља зелени, а унутра црвени, мало су прво били жути, па су онда сазрели, па су сада црвени.

    Да ли је то што ПУПС-у нисте хтели да дате број мандата који су тражили била погрешна политичка процена да немају другог избора?

    ПУПС је код напредњака добио мање него што смо им ми нудили. Сва истраживања показују да нисмо погрешили и да ништа нисмо изгубили.

    Да ли коректан коалициони партнер показује Јови Бакићу снимке и стенограме ваших сусрета с Мишом Радуловићем?

    Премијеров кабинет је дао саоптшење да то уопште није тачно.

    И одлучили сте да му поверујете?

    Мислим да је право питање – да ли је коректно да мој бивши коалициони партнер, кога сам ја довео на власт, два месеца после те моје одлуке почне моје тајно праћење, иако сам био министар полиције? Притом сам још шест година после тих сусрета био министар полиције и нити сам смењен, нити сам ухапшен. Јасно вам је да је то била намера да ме неко држи у „фиоци“.

    Да ли вас Вучић сада држи у „фиоци“?

    Не знам што би он мене уцењивао када му ја не требам? Зашто му ја требам када има већину и без мене? Није ваљда патолошки везан за мене да морам по сваку цену да будем с њим, па да ме уцењује због тога?

    Када је после погибије службеника амбасаде у Либији опозиција тражила вашу оставку, рекли сте да је такав захтев „замена тезе“. Да ли су белгијски министри, који су понудили оставке због терористичког напада у Бриселу, заменили тезе? Да ли вам је пало на памет да понудите оставку из моралних разлога, не чекајући ничији захтев?

    Моји сарадници знају да сам размишљао о оставци из моралних разлога.

    Али, такође добро знају да сам месецима уназад разговарао са представницима наше амбасаде у Либији, да смо им писали дописе на тему анализе безбедности и хитног изјашњавања о свему томе, да су они највише инсистирали да амбасада остане да ради говорећи да нема никаквих разлога за затварање, да је безбедније, да је боље него пре неколико година.

    Искусне дипломате говоре да о томе не одлучују абмасаде, већ министар спољних послова? Ко доноси одлуку о затварању амбасада?

    О затварању и измештању амбасаде одлуку доноси Влада, не пребацујем одговорност, на крају крајева ја сам одговоран као министар, али ако следимо ту логику – да ли сада треба да затворимо амбасаду у Белгији?! По тој логици треба да вратимо све амбасаде. Најбоље да се набијемо у Србију и да нигде не излазимо, али нису то туристички водичи, то су државни радници који имају интерес да штите Србију у свету.

    Зашто сте на крају одустали од оставке из моралних разлога?

    Зато што би на крају испало да сам ја крив, а нисам крив.

    Да ли је Караџић за вас ратни злочинац?

    Ако бисмо гледали везано за одлуке које доноси Хашки трибунал, за свакога ко је осуђен можете да кажете да је ратни злочинац. То је онда и Никола Шаиновић, који се вратио с одслужења казне. Ствар је веома комплексна, десио се рат, десили су се злочини, није спорно да свако треба да одговара за оно што је починио у складу са својом личном одговорношћу … Он је вероватно одговоран за неке злочине као председник Републике Српске, за нешто што су неке снаге починиле, али не директно, не верујем да је он извео иједан појединачни ратни злочин.

    Значи, није ратни злочинац?

    Могу да кажем да сматрам да је Тачи ратни злочинац, али опет с њим морам да сарађујем.

    Значи, није ратни злочинац?

    То је тако релативно питање, хоћу да кажем да је Караџић одговоран пре свега зато што је на крају помислио да је већи од Милошевића и што није знао да на политичком пољу заврши рат у ВиХ. Да је Караџићева политика у БиХ настављена, Републике Српске не би било. Да Србија није рекла да ће ући у рат ако се уђе у Бањалуку, Бањалука данас не би била престоница Републике Српске.

    Да ли постоје услови за фер и демократске изборе у Србији?

    Сигурно да постоје.

    Да ли је била већа слобода медија у време Милошевића него данас?

    Шта знам? И тада сам говорио да је слобода медија релативна појам, али је тада било више државних медија, па сте могли да кажете да нису све странке заступљене адекватно у државним медијима. Данас, када су приватни медији у питању, заиста не могу да видим како може да се утиче на неког власника какву ће политику да води.

    Зашто не питате коалиционог партнера како се то ради?

    Мислим да он и Влада не утичу довољно на медије на које могу, тако да на РТС-у ја морам да се борим за равноправан третман.

    Као новинар, да ли бисте стали у одбрану Стевана Дојчиновића? Питам с пуном свешћу да је КРИК објавио снимке ваших сусрета с Бананом?

    Мислим да тај „детаљ“ много говори, нико није размишљао о мојој заштити. Кад се неко огласи да заштити моја права, онда ћу и ја њихова. Јесам мало личан, али то је тако људски, а ништа што је људско није ми страно.

    Да ли се услови за слободне изборе доводе у питање после обрачуна Бајатовићевих вођа навијача са представницима ЛСВ ко ће пре предати листу?

    Мислим да су Бајатовић, Палма и Чанак то расправили.

    Чим су они „то расправили“ значи да услови за нормалне демократске изборе постоје?

    Мислим да постоје. Наравно, ви можете да кажете, као покојни Никола Милошевић, „не постоје ти услови под којима бисмо ми изашли на изборе“. Увек неко може да каже да ти услови могу да буду бољи, али ако постоји воља народа за промене, никакви изборни услови не могу то да спрече.

    Радивоје Цветићанин пише да вас је једном премијер представио страним званичницима речима „ово је највећи лажов“. Је ли то истина?

    Није.

    Да јесте, шта бисте урадили?

    Наравно да бих реаговао.

    Шта бисте рекли?

    Ја сам му највећи и најискренији пријатељ.

    Извор: НИН

    Теме:

    Оставите одговор Одустани од одговора