Интервју Душана Бајатовића за „Данас“

    Гаспром испоручује гас Србијагасу на основу дугорочног уговора који практично омогућава да имамо једну од најнижих цена у Европи. Тврдње, које се често чују, да Србија купује најскупљи гас у региону и Европи, дезинформација су која никада није поткрепљена чињеницама. Никада нико није изашао у јавност са цифрама које би потврдиле ту тезу. Ако желимо да аналитички и реално говоримо на ту тему, морамо да се позивамо на износе, а они показују да у овом тренутку гас плаћамо 138 долара за 1.000 кубних метара.

    Као земља која има најповољнију цену гаса у Европи, увек се истиче Немачка, а то је иста цена коју плаћа и Србија каже у разговору за Данас Душан Бајатовић, генерални директор Јавног предузећа “Србијагас”.

    Због чега Србијагас руски гас увози преко посредника, компаније Југоросгас? Зар на тај начин набавна цена није већа него што би требало да буде?

    – Југоросгас представља механизам за трговину гасом између Русије и Србије. Акционари у Југоросгасу су Гаспром са 50 одсто, компанија Центрекс регистрована у Бечу а у власништву Гаспром банке 25 одсто и Србијагас са 25 одсто акција. Још 1996. године потписан је споразум који предвиђа да ће се одређена количина новца из трговине гасом из Русије одвајати за потребе гасификацију Србије. Тада је, наиме, између Србије и Русије договорен стратешки посао да се гасификација финансира из трговине гасом у висини од 4,2 одсто. Дакле, предвиђено је да се та гасификација спроводи новцем који Југоросгас добија као провизију за увоз гаса а која је у међувремену смањена са 4,2 на два одсто. Треба истаћи и то да гасификација југа Србије досад у пракси није заживела, јер Југоросгас још увек није добио одговарајуће дозволе за изградњу транспортног система. Када је Србијагас потписао дугорочни уговор са Гаспромом истовремено је и смањена провизија Југоросгаса зато што су изостала улагања тог предузећа. Као веома важну ствар, желим да нагласим то да би цена руског гаса за Србију била иста чак и да Југоросгас није посредник у послу трговине.

    Шта то конкретно значи?

    – То значи да цена гаса коју је Гаспром одредио за Србију не би била нижа да нема посредника. Конкретно, да Југоросгас не постоји као посредник, Руси нам не би спустили цену за два одсто већ би она остала иста иако би се радило о директној трговини.

    Колика су  дуговања Србијагаса и због чега су она настала?

    – Тренутна дуговања Србијагаса у овом тренутку износе 837 милиона евра. Са друге стране, Србијагас потражује негде око 1,07 милијарди евра. Дуговања су настала из два разлога. Први је политички, јер је до 2013. године Србијагас одлукама владе био принуђен да, због чувања социјалног мира, гас продаје испод реалних цена. Малопродајне цене су биле ниже од трошкова набавке.

    Колику је штету Србијагас претрпео по том основу?

    – Само по том основу смо претрпели губитак од 500 милиона евра. Други узрок губитака је што све до прошле године нисмо били у могућности да наплаћ ујемо потрошњу предузећима у реструктурирању. И то је била социјална политика. Да ли је плаћена скупа цена за то? Јесте, плаћена је, али је све то рађено да би се сачувала радна места а предузећа у реструктурирању одржала и спремила за процес проналажења стратешких партнера. Али, због тога је Србијагас морао да се задужи милијарду евра. Сада су се ствари промениле, омогућено нам је да наплаћ ујемо гас предузећима у реструктурирању и то се позитивно одразило и на степен наплате, који је са 55 подигнут на 86 одсто. Требало би да буде и већи, и ми ћемо га достићи постепено.

    Како ће се Србија снабдевати руским гасом у случају да Гаспром, како најављује, прекине снабдевање преко Украјине од 2019. године?

    – Србија у том случају може да се снабдева из правца Северног тока 1 и у будућности Северног тока 2, преко Баунгардена. О томе разговарамо са руском страном, да испорука буде на српско-мађарској граници, на истом месту где и сада преузимамо гас. У том случају, транзитне цене би биле нешто веће. Ми разговарамо са Русима и о могућности неких измена како не бо дошло до промене цене. Радимо на алтернативном правцу снабдевања са нашим стратешким партнером Гаспромом. Планирамо и да се заврши интерконекција према Бугарској и из те земље према Грчкој, како бисмо могли да добијамо утечњени гас из тог правца. Међутим, нити засад има тог гаса, нити у овом тренутку постоје техничке могућности за његов транспорт. Проблем представља и дилема колико бугарски транспортни систем може да пропусти гаса на годишњем нивоу а да се не угрозе потребе потрошача у тој земљи. Генерално говорећи, када је реч о снабдевању гасом мора се констатовати да у овом тренутку не постоји алтернатива руском гасу када је реч о количинама и сигурности снабдевања.

    Да ли то значи да ће се пројекат изградње гасовода Јужни ток опет бити враћен у оптицај?

    – Јужни ток ће се у неком облику сигурно вратити. Једноставно, руски гас је потребан, јер се у Европи бележи пад производње тог енергента. Подаци говоре да ће 2035. године Европи недостајати још 150 милијарди метара кубних гаса. У овом тренутку Русија извози 150 милијарди метара кубних гаса, што значи да ће за две деценије Европи требати још толико. Такође, треба истаћи да је Тесла пројекат, који је уствари замена за Јужни ток, Европска комисија прихватила, и сврстан је у 100 најприоритетнијих пројеката Европске уније. У неком тренутку економски интереси ће победити политичке, и тада ће се у неком облику реализовати идеја о пројекту изградње Јужног тока који је и инициран због потреба Европе, пре свега источне Европе, за руским гасом. Према мојим информацијама, врло брзо се може десити да изградња Јужног тока буде настављена.

    Ви сте кандидат социјалиста за покрајинског премијера, какве резултате очекујете да постигне СПС 24. априла?

    – Очекујем да ће пре свега доћи до промене војвођанске администрације и значајне промене њене политике. Сигурно је да ће се формирати нови однос снага у покрајинској скупштини и сигуран сам да ће то бити ново партнерство. Сматрам да је то у интересу аутономије Војводине. Што се СПСа тиче, очекујем да ћемо имати значајно бољи резултат него што смо имали 2012. или 2014. године. Ми смо спремни да разговарамо са Српском напредном странком одмах по завршетку избора. А одлука да ли ћемо бити партнери није само на СПС-у. Социјалисти могу да буду и власти и опозиција. Сви чекамо 24. април да видимо како ће се изјаснити бирачи. Оно што је извесно је то да глас за СПС није бачен глас и да су социјалисти од свог оснивања увек били фактор политичке стабилности у Србији. Све кампање на овим изборима су персонализоване. Стога је СПС проценио да треба да има свог кандидата за премијера и партија је одлучила да то будем ја. Као кандидат СПС за покрајинског премијера, сматрам је да Војводина најпре мора да се окане политиканства. Потребно је донети нови статут, јер стари не ваља, нове законе о надлежностима, имовини и финансирању. Желим да нагласим да социјалисти јесу за аутономију Војводине у оквиру Устава Србије, дакле за Аутономну покрајну Војводину у Републици Србији.

    Да ли бољи резултат очекујете и на републичким изборима?

    – Сигуран сам да ће и на републич ким изборима СПС постићи значајно бољи резултат него 2014. године. Моја процена је да ће однос политичких снага у Војводини у крајњој линији утицати и на формирање републичке владе. СПС је деведесетих био партија у функцији власти и националних пројеката. После 2000. године СПС није нестао и константно је представљао значајан фактор у политичком животу земље. Наша процена је да сада више неће бити те билансне, односно позиционе игре, зато желимо да партију подигнемо и поставимо је тамо где јој је место да буде стожер окупљања левих и патриотских снага у Србији. Једноставно, овом кампањом желимо да поручимо грађанима да ће се СПС заиста борити за социјалну правду и програмске позиције на којима је заснована партија без обзира да ли ћемо се налазити у власти или опозицији.

    Продукција “Инсајдер” вас је недавно осудила а њена екипа напустила конференцију за новинаре коју сте држали, јер сте питали ко плаћа обезбеђење Бранкице Станковић. Због чега сте поставили то питање и како коментаришете критике коју је на ваш рачун изрекла та медијска продукцијска кућа?

    – Ја сам само покушао да објасним, у одговору на постављено питање, да немам право да податке из приватне компаније, где постоје уговори о конфидеталности, дајем јавно. Немам законску обавезу за то, а немам ни сагласност партнера. То што сам ја истовремено директор Србијагаса и предузећа Јужни ток, две су различите ствари. Они су као приватна продукција мени поставили питање о трошењу државних пара, а ја сам на то одговорио да се државне паре троше и на обезбеђење Бранкице Станковић. Допуштам да нисам нашао најбољи пример када сам то покушао да објасним новинарки “Инсајдера”.

    Да ли то значи да ви не доводите у питање потребу да колегиница Бранкица Станковић има полицијско обезбеђење?

    – Не, никако! Напротив, она и треба да има обезбеђење. Држава процењује и одлучује коме је обезбеђење потребно. Проблем са “Инсајдером” је што та продукција не уважава одговоре које им ја дајем, а веома често се дате изјаве касније жаргонски “фарбају” чиме им се мења контекст.

    Каква ће бити малопродајна цена гаса пред наредну зимску сезону, треба ли потрошачи да страхују од поскупљења?

    – Не само да неће поскупети, појефтиниће. Очекује се да уместо садашње цене од 138 долара за 1.000 кубних метара у последњем кварталу ове године гас од Руса добијамо по цени од 106 долара. Према подацима које ми у Србијагасу имамо, у другом кварталу 2016. године настављен је пад цена по дугорочним уговорима, што је условило и појефтињења на гасним хабовима Европске уније.

    Колико се плаћа гас

    Просечна цена на најзначајнијим европским хабовима је за један долар по 1.000 кубика виша од износа који остварује Србија по дугорочном уговору са Гаспромом, а који је најближи хабу Аустрија, где је цена за девет долара виша, без укључивања додатних трошкова транспорта кроз Аустрију. Ако се урачуна и тај манипулативни трошак, износи 45 долара за 1.000 метара кубних, па је укупна цена гаса из хаба Аустрије 192 долара, или за 54 долара односно 39,1 одсто виша од оне коју по дугорочном уговору са Гаспромом има Србијагас. Такође, Србијагас је у 2015. години купио гас од Гаспрома за 465 милиона евра. Да је имао исту цену као на хабу у Аустрији, платио би 647 милиона евра. По тој рачуници се долази до закључка да је Србијагас платио 182 милиона евра мање. Такође, треба нагласити да руска страна Србијагасу не наплаћује пенале за неповучене количине гаса, нити за неравномерност, док додатне количине гаса купујемо по ценама из основног уговора.

    Извор: Данас

    Теме:

    Оставите одговор Одустани од одговора