Интервју Душана Бајатовић за „Вечерње новости“

Имам веома добре односе и много искуства са „Гаспромом“, али и са ЕУ. Зато је оправдано да имам и пет функција, а утврђено је и да не кршим никакав закон. Радим у интересу Србије јер сам личним контактима издејствовао много.

Ово за „Новости“ каже директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић, који је и кандидат СПС за премијерско место у Војводини. Он још додаје и да ће се пре одлучити за фотељу у „Србијагасу“ него за место у странци, али да би жртвовао управљање гасним гигантом зарад премијерске позиције у покрајини.

* Одбор Агенције за борбу против корупције је одлучио да не постоји законска сметња да обављате пет функција. Да ли је стварно неопходно да седите у пет фотеља?

– Можда нисам најпаметнији, али сам свакако најбоље решење за сва та директорска места. Имам веома добре односе и искуства са „Гаспромом“, али и са Европском унијом. То је корисно за Србију. Преко својих познанстава и на поверење успео сам да издејствујем много. Мању цену учешћа Србије у „Јужном току“, да будемо власници половине залиха „Банатског Двора“, а требало је да све припада Русима. Смањио сам и провизију „Југоросгаса“ са четири на два одсто. То сам све објаснио и Агенцији.

Уосталом, и Алексеј Милер из „Гаспрома“ је у десет управних одбора, а Паоло Скарони из „Енија“ је био и у управном одбору банака. Само је код нас то баук.

* Да ли ћете поштовати Закон о јавним предузећима и одлучити се између позиције у странци и директорског места у „Србијагасу“?

– Много је лакше бити у политици него у привреди, али све зависи од политичког договора. Могу и да замрзнем функцију у странци и останем директор у „Србијагасу“. Моја позиција у фирми истиче 2017. године, пријавићу се на новом конкурсу да поново будем директор „Србијагаса“.

На изборима ћете бити кандидат за премијера Војводине. Да ли то значи да бисте напустили „Србијагас“ због тог посла?

– Нерадо бих жртвовао садашњи посао да бих био премијер Војводине, али мислим да би ме из странке натерали.

* Вршачко предузеће је раскинуло уговор с вама и прво прекинуло монопол „Србијагаса“. Да ли ће и остали купци следити њихов пример, пошто од других добијају јефтинији гас?

– Ти купци нису свесни колико их је монопол заправо штитио. Они сада траже да оду због десет одсто попуста, а не схватају шта ће заузврат добити. Купиће гас од ситних трговаца који неће моћи уредно да их снабдевају. Треба да читају ситна слова у уговору, наплату, пенале, аванс. Код нас ништа од тога не постоји, „Србијагас“ увек испоручује.

* Зашто још постоји „Јужни ток Србија“?

– Наши најбољи радници су радили тамо у пројектном тиму за „Јужни ток“ и греота је да тај посао пропадне. Фирму ћемо држати отвореном још годину-две, ако се отвори неки нови гасовод. Тамо сада ради четворо људи, двоје Срба и два Руса. Трошкови су минимални.

* Да ли је то што је „Србијагас“ 2015. завршио у плусу, први пут након пет година, резултат реструктурирања или због ниских цена гаса?

– Чуо сам и да из Фискалног савета помињу да су наши добри резултати направљени због ниске цене гаса, али од ниже цене имамо и мање приходе и мање марже. Два су фактора најважнија – повећао се степен наплате, а успели смо да наплатимо и добар део старих дугова, а други фактор су курсне разлике које су биле знатно мање прошле године. Најбитније је да више нема старе праксе да политика одлучује о цени гаса. Ми смо раније морали да испоручујемо гас свим великим фирмама, а сада гас не плаћа 20 одсто корисника.

* Сада када позитивно послујете, када ћете да враћате дугове?

– Држава је до сада платила око 300 милиона евра дуга, а исплатиће још 180, а сам „Србијагас“ неких 60 милиона. Имамо и стари руски дуг чак из 1996. године, а направили смо репрограм и ове године ћемо дати око 50 милиона евра. То значи да ћемо од укупног дуга који је био према банкама, а то је око 870 милиона евра, ми закључно са овом годином вратити око 550-560 милиона евра. Остаје проблематична 2017. где имамо још око 180 милиона, размишљамо да узмемо кредит на пет до десет година и тако решимо проблем.

* Да ли је „Србијагас“ „опрао руке“ од дуга према НИС, тако што га је пренео на државу као јавни дуг?

– Није. Ми ћемо се трудити да „пребијемо“ дугове који су на нивоу државе. Отписаћемо дугове болницама, топланама, школама које су у власништву државе и тако се одужити. То је лакши начин да се сви наплатимо.

* Шта је са великим дужницима гаса, „Азотаром“, „Петрохемијом“, МСК? Да ли ће наћи купца?

– Они данас плаћају гас, то нам је најбитније, а то је 80 одсто наших проблема. Ако се за њих нађе стратешки партнер, ми ћемо им вероватно опростити дугове или се нагодити са државом. „Галеника“ још не плаћа гас, али разумем да не можемо да останемо без лекова.

* Да ли је обезбеђење СПС стварно спречило Чанкове људе да предају листу за изборе?

– Није било физичког обрачуна, чак ни тешких речи. Прегледао сам и снимке. Наши људи већ су били ушли, а неколицина се само вратила да донесе и кутије. Ту је настало комешање у реду. СПС нема никакво обезбеђење, ствар је само у томе што је наших било око 100, а њихових мање, 30 можда. После су ми рекли да ЛСВ није ни планирао да се упише под редним бројем три, тако да их ни у чему нисмо омели.

Извор: Вечерње новости

 

Теме:

Оставите одговор Одустани од одговора