GOVOR IVICE DAČIĆA U BEOGRADSKOJ ARENI

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani Beograđani a i svi ostali koji ste došli iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, a naročito vi koji ste došli sa Kosova i Metohije…

Ova hala nikada nije bila punija, poslednji put je bilo ovako na predizbornim skupovima 2000. godine. Posle toga smo izgubili vlast. Danas je ovo naš veliki povratak. Moji protivkandidati govore o tome,neki plaše Srbiju da ne treba da se vrati Srbija u devedesete godine, neki se takmiče ko je gori. Ja apsolutno nisam zbog toga došao ovde. Ja sam ovde došao da govorim o Srbiji, Srbiji koja pati ali i Srbiji koja se nada. Zato ulog ovih izbora nije nijedna od naših stranaka bez obzira koliko je ko voli, ulog ovih izbora nisu ni naši lični interesi i stranački interesi, ulog ovih izbora je Srbija.

 

Ako gledate predizbornu kampanju možda biste stekli utisak da se neki jedino snalaze u predizbornoj kampanji. Ja želim svima da kažem da ne postoji Srbija zbog izbora već izbori postoje zbog Srbije. Nas cilj nije konfrontacija sa političkim protivnicima, oni nas ne interesuju. Ulog je iznad svih nas, ulog ove kampanje je Srbija i uvek Srbija. Naš zadatak je da obnovimo poverenje naroda u Srbiju.Mi smo ovde da bismo promenili sudbinu zemlje a ne da bismo podelili funkcije. Spreman sam da preuzmem tu odgovornost kao kandidat za predsednika Srbije.


Mi jesmo za demokratsku Srbiju, Srbiju u kojoj će parlament imati najvažniju ulogu. Narodni predstavnici koje građani biraju da u njihovo ime odlučuju u naredne 4 godine, da institucije Srbije budu jake, da Srbija ima jaku vojsku i policiju, jer bez jake vojske i policije nema ni jake države Srbije. Mi ne želimo da vladamo bez naših socijalnih partnera. Mi ne želimo da vladamo bez predstavnika sindikata, boraca, penzionera, mi ne želimo da vladamo bez naroda. Zalažemo se za jednakost, jednakost u pokoravanju zakonima, svih i svuda bez protežiranja bliskih i bez povlađivanja moćnima. Moj cilj je da okupljam, da mirim, da ujedinjujem Srbiju. Ali voditi ovu zemlju znači uzdizati se i nikada se ne pognuti, biti čvst u svojim opredeljenjima i odbrani nacionalnih i državnih interesa.Voditi ovu državu znači davati sve od sebe, ne očekujući za to nikakvu nagradu, biti odan svojoj zemlji. Zato mi je jedini interes služiti Srbiji.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, svestan sam veličine i težine funkcije za koju sam kandidat pošto stojim ovde pred vama kao sto sam stajao i pre 12 godina i kao sto sam stajao i pre 22 godine kada je formirana SPS. Ceo život me je pripremao za jedan ovakav čin. Moje angažovanje, moja odgovornost, moji uspesi, moja iskušenja, sve su to bili i uspesi i iskušenja Srbije i celog našeg naroda. Ceo svoj život posvetio sam politici, zato što sam se za to školovao. Sačuvao sam ovu Partiju zajedno sa svima vama onda kada je pala, kada smo bili nokautirani, i kada su zamišljali da ćemo da nestanemo sa političke scene. Mi smo se uzdigli kao Feniks. Sačuvao sam Partiju, sačuvaću i državu Srbiju.

Ne treba nam predsednik koji neće biti svestan težine svoje odgovornosti, koji neće biti svestan žrtve koju mora da podnese i koji će na kraju svog mandata reći kao sto je rekao Stipe Mesić: „Obavio sam svoj posao, Srbije više nema“. Dolazim iz kraja iz koga je potekao najveći heriozam koji je Srbija imala, ustvari ja imam 2 svoja rodna mesta. Prvo rodno mesto mi je Prizren, gde sam rođen. Prizren je nekada bio glavni grad u vreme Dušanovog carstva, danas ima svega dvadesetak Srba koji tamo žive. To je etničko čišćenje koje je trajalo vekovim. Ja, kao čovek koji je rođen u Prizrenu, pre godinu dana prošetao sam centrom Prizrena, na zaprepašćenje Albanaca koji tamo žive, popio sam vodu sa česme u centru grada, da bi pokazao da je Prizren i moj grad. Samo mi je jedan Albanac dobacio -“ Dačiću tebi nije mesto ovde“ Ja sam ga samo pogledao i rekao mu- „Ne znam zašto, ja sam ovde rođen. A gde si ti rođen i odakle si ti došao, odgovori mi?“. Naravno da mi nije odgovorio. Većina njih je došla na Kosovo i Metohiju iz Albanije, na srpsko Kosovo i Metohiju. Iako međunarodna zajednica priznaje nezavisnost KIM mora da zna da priznaje ono što je oteto, a što je oteto, biće i prokleto.

 

Moji roditelji potiču iz Toplice, ja sam školu završio u Žitorađi i Nišu. Toplica je Srbiji podarila Milana Toplicu i Kosančić Ivana koji su uz Miloša Obilića tri najveća junaka i heroja Kosovske bitke. Toplica je Srbiji podarila Jug Bogdana i devet Jugovića i kneginju Milicu, odnosno kasnije caricu Milicu. Toplica je podarila Srbiji Toplički gvozdeni puk 1912-1918 godine, najodlikovaniju jedinicu Srpske vojske. Kada je kralj Petar umro sahranjen je obavijen ratnom zastavom Topličkog gvozdenog puka. Marš na Drinu je spevan u čast pogibije komandanta Topličkog puka pukovnika Stojanovića u Cerskoj bici protiv Austro ugarske. Ja se svojim korenima ponosim, i ne mogu biti drugačiji od njih. Želim ovde svima jasno da poručim- mi imamo sećanje na naše heroje. Oni nas podsećaju na lekciju humanosti. Oni koji su žrvtovali svoje živote za našu slobodu. Oni nisu doživeli ni slavu ni medalje. Oni to nisu ni tražili. Oni to nisu radili zato što su nešto očekivali. Nisu se rukovodili istraživačima javnog mnjenja, koji bi im rekli da je to popularno, i da treba to da urade. Oni danas očekuju jedino naš nezaborav. Očekuju da njihove žrtve ne učinimo uzaludnim i zato naša Koalicija čvsto stoji na politici koja poštuje sve one koji su dali svoje živote za slobodu naše zemlje, od turske okupacije, preko Austrougarske, do I i II svetskog rata pa do poslednjih ratova za slobodu srpskog naroda. Oni su znali šta daju i zašto to daju, zašto daju svoj zivot. Zato što su verovali u vrednosti Srbije. Zato mi danas ne možemo da imamo drugačiju politiku od politike slobodne Srbije koja neće biti pod bilo čijom okupacijom ili uticajem.

Ja želim da preuzmem funkciju predsednika Republike, da ne želim ne bih se ni kandidovao, verovatno. Ja nisam lažni kandidat koji služi da bi uzeo glasove nekima drugima, uostalom, vidite koliko nas ima. Oni ovakve skupove su videli samo u reportažama iz vremena Slobodana Miloševića. Želim da preuzmem vlast ali nisam pohlepan. Ja ću insistirati da stavim tu vlast u službu naroda. Srbiji je potrebno sigurno vođstvo koje izvlači najbolje iz svakoga među nama. Neki su fascinirani novcem, neki su fascinirani moćima, neki su fascinirani funkcijama, neki su fascinirani kancelarijama, sekretaricama, rotacionim svetlima i tako dalje…Ja sam fasciniran, ja volim ljude i narod Srbije. Sveki pogled koji je meni upućen, svaki pogled shvatam kao nadu, svaki stisak ruke i svaki osmeh kao šansu da Srbiji bude bolje. Neću dozvoliti da ponovo prevare radničku klasu, ne smemo da dozvolimo radnicima da podrže one koji nikada nisu ništa uradili za radničku klasu. Ne smemo dozvoliti jer bi to bio Božji greh, da oni koji su otpušteni sa posla i otišli na ulicu sada glasaju za svoje dželate. Neću dozvoliti da se oni predstavljaju kao glas naroda, a da ustvari rade isključivo u sopstvenom interesu.

Nasa politika je jasna. Uostalom mi smo prvi i jedini od velikih političkih stranaka podneli našu izbornu listu po danu. Zato što je naša politika jasna kao dan. Svi oni su išli krišom, noću. Od čega se kriju? Kriju se od svoga naroda. Naša politika je jasna po svim pitanjima koja su važna za državu Srbiju. Ako pogledate moje protivkandidate, o kojim temama oni govore? Oni se izjašnjavaju oko toga da li će paradajz ili krastavac da uspeju u ovoj godini, da li će kiša da pomogne kukuruzu i pšenici, da li će krave da daju više ili manje mleka i pričaju bajke ovom narodu o milijardama investicija koje će da dođu u Srbiju kada oni preuzmu vlast. Ja samo želim da kažem i da ih pitam -“ Pa jel vi stvarno mislite da je ovaj narod lud? Pa to su već slušali 5. oktobra 2000. godine“.

Želim veoma precizno i jasno da vam kažem, izvinite što ću govoriti dugo, ali ja želim da vam zaista kažem, šta mislim o Srbiji i kakvu Srbiju želim. To ja govorim a ne govore savetnici iz inostranstva i drugih zemalja zato što ja slušam vaš glas, glas našeg naroda. Kada je rec o Kosovu i Metohiji Srbija mora jasno da definiše šta želi. Mora da zna ciljeve nacionalne i državne politike. Ne mogu Srbi na KIM biti meta međustranačkog prepucavanja i nadmudrivanja. Ne može politika kreni – stani. Mora se jasno odrediti šta nam je cilj. Moramo da se zna šta branimo. I koja je to linija koju branimo. Godinama slušamo o crvenoj liniji. Ta linija postaje sve ružičastija i sve bleđa. Moramo da odredimo šta mi smatramo da je naš nacionalni i državni interes i da kažemo to je to, dalje od toga ne može po bilo koju cenu.

Kad je reč o Republici Srpskoj, Dejtonski sporazum je bio kruna herojske borbe srpskog naroda u Republici Srpskoj uz podršku naroda Srbije i tadašnjeg rukovodstva Srbije. To je prva srpska tvorevina državnog karaktera bez obzira što je entitet a ne posebna država. Prva tvorevina u političkom i državotvornom smislu preko Drine u istoriji srpskog naroda. I zato, moramo vam reći da ne bi bilo Republike Srpske bez herojstva Srba u Bosni i Hercegovini i bez pomoći državnog rukovodstva Srbije, odnosno Socijalističke partije Srbije. Ovi koji sada dolaze posle nas, ja ih molim da bar sačuvaju ono što smo mi stvorili. Dejtonski sporazum nemoguće je promeniti bez saglasnosti sva tri naroda i oba entiteta u Bosni i Hercegovini. Republika Srpska je danas kao što je nekada bilo Kosovo, kao sto su nekada bili Sremski Karlovci ili Novi Sad, kao što je nekada bilo Cetinje, danas su Trebinje i Banja Luka, pijemonti srpske nacionalne ideje.

Ovde vidim jednu parolu – Mrkonjić grad. Kad sam već tu da kažem, imajući u vidu šta smo mi uradili u svim godinama, cela Srbija bi trebala da se zove Mrkonjić grad. Kad je reč o Srbima u regionu naravno da niko ne može da ospori pravo Srbiji da brine o svom narodu koji živi u drugim državama. I u Crnoj Gori, i u Makedoniji, i u Hrvatskoj i u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu. Ako Amerika može da ima nacionalni i državni interes na Bliskom istoku ili u Persijskom zalivu, kako Srbija ne može da ima nacionalni interes da brine o svojoj braći koji su tu na deset kilometara od nas.

Kada je reč o separatizmu u Srbiji moram reći – dosta je više komadanja i razbijanja Srbije. Demokratija da, ljudska prava da, autonomija da, ali dalje od toga ne. Svako ko pokuša da razbija jedinstvo u Srbiji i ustavni sistem Srbije i naš teritorijalni integritet i suverenitet imaće posla samnom kao ministrom unutrašnjih poslova. O ovome sam pre neki dan razgovarao i sa najvećim srpskim piscem, nekadašnjim predsednikom Jugoslavije Dobricom Ćosićem, čovekom koji je pisao i srpske „Korene“ i srpske „Seobe“ i srpske „Deobe“ i koji je govorio „Daleko je sunce“. Ja želim da mu poručim pošto ima 91 godinu, i on je najveći živi srpski levičar u ovom trenutku, da mu poželimo dobro zdravlje. Želim naravno da pozdravim takođe nekadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Zorana Lilića koji je ovde sa nama. Naravno hoću da iskoristim priliku da pozdravim i potpredsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, akademika Ljubišu Rakića koji je bio na početku ovoga skupa ovde sa nama, želim da pozdravim i Miću Jovanovića koji je doneo odluku posle razgovora sa mnom i sa Žarkom Obradovićem da se svi studenti na „Megatrend univerzitet“ ove godine upišu besplatno bez plaćanja školarine. Tako se radi za narod Srbije. Naravno, želim da pozdravim i evropskog šampiona u boksu, on mi je bio potreban ovih nedelja da se pripremam da nokautiram moje protivnike. Naravno, vidim tu mnoga lica, ne mogu sada sve da ih pozdravim, ali bih želeo da pozdravim još samo dve dame – Bojanu Maljević koja je zajedno sa mnom učestvovala u velikim akcijama Ministarstva unutrašnjih poslova u borbi protiv trgovine ljudima. Film koji je ona napravila „Sestre“ je prikazan u Ujedinjenim nacijama kao predstavljanje Srbije. I naravno uz sve ove moje prijatelje i saradnike i savetnike želim da pozdravim Isidoru Bjelicu koja je ovde sa nama. Ali neću da joj dam reč zato što ne znam šta će da kaže. A pošto mi je najavila da bi najviše pričala o tome da je kod žena na najviše oduševljenja naišao ovaj slogan „Čvrsto“ onda sam rešio da joj ne dam reč.

Želim veoma jasno da kažemo svima da mi Evropsku uniju shvatamo samo kao sredstvo za bolji život. Mi je ne vidimo kao cilj sam po sebi. Naše poruke zato nisu antievropske. Nisu antievropske poruke kada ja kažem da mi želimo evropski put ali samo koliko je to moguće i dok je to u interesu Srbije. Ako nije u interesu Srbije onda ne želimo u Evropsku uniju. To nisu antievropske poruke, to su civilizacijske, principijelne i patriotske poruke jednog Srbina, građanina Srbije i nadam se predsednika Srbije. Kada sam bio u Briselu i razgovarao sa čuvenim pregovaračem Kuperom tada je bilo uslovljavanja oko kandidature, rekao sam mu -“ Slušajte ja da sam na mestu Borisa Tadića, ja bih rekao hvala ne treba mi kandidatura, odustajem od zahteva da uđemo u EU. Pa bi ste ga vi jurili do izlaza iz zgrade zato što vi ne očekujete da se neko vama suprotstavi ovde u Srbiji, nego da slepo izvršava sve što vi tražite. Kraj je tome, gotovo je to“.

Treba nam ekonomski razvoj, treba nam pravednije društvo, treba nam sigurna i čvrsta ruka koja će da vodi ovu zemlju. I znate šta, neko meni zamera da vodim neku nacionalističku politiku. Ja ne želim da budem manje Srbin nego što je Kameron engleski premijer manje Englez, ili što je Orban manje Mađar. Kad oni mogu da kažu NE EU koja ih uslovljava sa nekim unutrašnjim pitanjima pa valjda možemo i mi kada hoće da nam otmu Kosovo i Metohiju. Srbiji treba bolje rukovođenje državom, odlučnije i efikasniji. Treba joj odgovorna vlast koja će što bezbolnije da povede Srbiju kroz ekonomsku krizu. Da odbrani što više srpskih interesa i da pokuša ,naravo, da ostvari kompromis sa Evropom. Treba nam odlučnost, treba nam da predsednik i Vlada Srbije koja će proisteći iz ove Koalicije sa PUPS i JS da jednostavno donosi odluke, da vodi ovu zemlju, da rešava probleme.

Naša zemlja je suočena sa rekordima u mnogim oblastima, ali na žalost nisu baš povoljni po nas. Rekordna nezaposlenost, recesija, podređeni smo principu stezanja kaiša. Moram ovde da vam kažem potpuno otvoreno i slušajte me dobro šta ću vam reći. Ko je stvarni neprijatelj ovoga naroda? On nema ime, on nema lice, on nema partiju, on se neće kandidovati na izborima, ali ipak on vlada. Taj neprijatelj je svet finansija, taj svet su banksteri, banke koje se ponašaju kao gangsteri, finansijske institucije koje upravljaju našim životima. One žele da se stvori sistem u kome postoji nejednakost u šansama. Ako pri tome imamo nejasno vođstvo Srbije, ako imamo zgrtanje moći i pogodbe sa moćnicima, onda volja za svemoći se pretvara u priznanje nemoći ovog naroda pred tim svetom finansija. Zato je preporod Srbije moguć samo ako je pravedan.

Svaka nacija ima svoju dušu, duša Srbije je jednakost. Jedan posto privilegovanih se izdvajaju od ostalih građana. Oni žive pored nas ali ne žive oni sa nama, ponekad čak i ne žive kod nas. Neka me čuju oni svi dobro- jednakost nije egalitarizam, jednakost je pravda. To nije milosrđe, to je solidarnost. Ako me izaberu na mesto predsednika Srbije, ili ako naša Koalicija ima vodeću i važnu ulogu u Vladi Srbije ni jednu odluku neću doneti ako pre toga mi ne kažu i ne objasne i ne dokažu da je to pravedno, da je pravedno za obične građane i narod Srbije. Potrebna nam je jednakost pred zakonom, besplatno školovanje i lečenje, zaštita radnika, smanjenje socijalnih razlika, prava penzionera, boraca, žena.

Ja se obraćam sada svim ženama – ne tražim njihove glasove i ne udvaram im se, nego im obećavam da ako ja budem izabran za predsednika Srbije diskriminacija koja postoji u Srbiji nad ženama će biti ukinuta. A ta diskriminacija se odvija pred očima svih nas. Svaka žena danas u Srbiji ima 8,5% manju platu od muškarca ako radi na istom radnom mestu i sa istom školskom spremom. Pa da li je to pravedno? U kom veku mi to živimo? I da li ste ikada čuli da borci za ljudska prava pominju tu temu? Ne. Oni samo pominju prava homoseksualaca ili prava nacionalnih manjina. Ja ću ukinuti tu diskriminaciju. Žene i muškarci moraju da imaju istu platu na istom radnom mestu sa istom školskom spremom.

Jednakost je i sigurnost za sve, borba protiv kriminala i korupcije, u ovoj zemlji niko nikoga ne sme da ugrožava, ne smeju da se ubijaju ljudi. U ovoj zemlji mora da postoji red i zakon. Kao ministar unutrašnjih poslova u Vladi Srbije veoma sam zadovoljan što je policija danas druga institucija u Srbiji po poverenju građana posle Srpske pravoslavne crkve. Ja sam preuzeo taj rizik koji je doveo do toga da danas gotovo svi šefovi kriminalnih grupa i bandi su ili u zatvoru ili su pobegli iz svoje zemlje. Ugrožavajući time i živote moje porodice i moje dece koji su bili meta pretnji da će ih oteti kriminalni krugovi, ja sam založio sve što imam, a to je svoje ime i svoju porodicu u borbi protiv kriminama.

Ja želim Srbiju pravde u kojoj će novac biti postavljen na svoje mesto, da bude i službi naroda, a ne njegov gospodar. To je razlika od desnice. Angela Merkel je predstavnica desnice. Partneri Angele Merkel na našoj političkoj sceni jesu Dinkić, Toma Nikolić. Ja se ne borim za to da budem manje lošiji od njih već za to da mi budemo najbolji. I zato nemojte više da čitate ove brojke 7, 9, ne znam koji sve brojevi. Koji god da smo u Srbiji mi smo broj 1, shvatite to.

Po čemu se mi to razlikujemo od desnice? Ja to želim da kažem da bi narod mogao da shvati o čemu ja to ovde pričam. Šta je naša razlika u odnosu na desnicu. Desnica kaže da želi demokratiju koja je prilagođena tržištu. Šta hoće oni da kažu? U stvari oni žele društvo i državu koja je prilagođena tržištu, profitu i interesima bogatih i moćnih. A mi kao levica se zalažemo upravo suprotno. Mi verujemo u suprotno. Da moramo stvoriti tržište koje je prilagođeno demokratiji. Da moramo da zauzdamo kapitalizam i da stvorimo tržište koje će biti u službi naroda i običnih građana a ne samo bogatih i moćnih u jednoj državi. I u tome se mi razlikujemo. Mi smatramo da se bogatstvo mora pravednije raspodeliti, što mi smatramo da se priroda rasta mora promeniti, da on mora postati solidaran i održiv, što se mi zalažemo za pošten odnos u tome, a ne kao neki drugi koji od bogatih uzmu pare za kampanju a od siromašnih hoće da uzmu glasove. Pa vidi molim te, hajdemo drugačije malo. Kako ćete vi posle izbora da tim bogatima služite ukoliko pobedite? Da li ćete i protiv njih primenjivati sistem jednakosti pred zakonom ili će oni biti malo jednakiji? Zato se mi zalažemo za pravednu raspodelu bogatstva, za razvoj koji će biti u funkciji naroda.

Za predsednika ne sme da bude izabran onaj koji će najviše da obeća, jer tako naravno možemo da imamo mnogo kandidata za predsednika koji puno obećavaju. Treba nam predsednik koji je dokazao da zna da radi za ovu zemlju. Za takvu se ja Srbiju zalažem. Za slobodnu. Ja nemam razloga da se plašim svog naroda i idem u svoj narod. Želim svima vama da kažem – glas za našu Koaliciju i za mene kao predsednika nije glas za nekoga koga nećete videti do sledećih izbora.Nemamo mi nikoga drugoga niti važnijeg od vas. Za mene je sud ovoga naroda važniji i od Haškog suda ili od mišljenja Vašingtona, Brisela, Moskve, ili Pekinga. Ljudi, ovo je Srbija. Moramo da znamo da kada govorimo našem narodu ne smemo da pričamo bajke. Mi pričamo bajke a u Srbiji je najveća nezaposlenost, najveće siromaštvo, najveća korupcija, ne znamo ni gde su nam čak granice, ili pitajte moje protivkandidate neka vam objasne koje su to granice koje mi branimo. Da li su to naše granice kod Prizrena i Đakovice ili su kod Kosovske Mitrovice ili su kod Kuršumlije. Neće smeti da vam kažu jer ovoj zemlji se ne sme reći da ćemo braniti zemlju po svaku cenu. E moj narode – ja vam kažem branićemo zemlju po svaku cenu.

Ovom narodu, radnicima pre svega koji su stvarali fabrike mora da se vrati oteto. Ne može policija da se šalje da se biju radnici po prugama i putevima a oni koji su ih i opljačkali da sede u Vladi, i u političkim partijama ili da se i dalje bogate. Neće policija da bije narod nego će da uhapsi one koji su ga opljčkali. Zato se ja zalažem za jaku, ponosnu i veliku Srbiju, veliku ne po teritoriji, nego po poštovanju koje svako treba da ima prema njoj. Ako je mi prvo sami ne poštujemo neće je niko poštovati ni u svetu. Zato budite sigurni da glas za našu Koaliciju i za mene kao predsednika znači siguran glas, siguran glas jer ja jasno govorim šta ću da radim i čvrst sam u odbrani onoga što definišem kao državni i nacionalni cilj. I spreman sam da donosim odluke, odluke koje su u interesu Srbije. Zato vas pozivam da i ovo naše okupljanje ovde u Areni bude samo najava velike izborne pobede koja će biti 6. maja. To neće biti naša pobeda, biće pobeda ovog naroda i ove države. Srbija ne sme da služi političarima da se bahate i bogate. Umesto da služe Srbiji, Srbija služi njima.

Neka oni objasne odakle im pare za kampanju. Jedna sekunda na velikim televizijama košta 200 evra. To je gotovo jedna prosečna penzija. Koliko su sekundi oni potrošili da ubede narod da glasa za njih. Ja nemam potrebu da vas ubeđujem da glasate za mene. Sve ovo što smo radili, radili smo da svi vidite i da znate ko smo, šta smo i šta ćemo da radimo u narednom periodu. Zato se zalažemo za veliku, ponosnu, jaku i bogatu Srbiju, za jaku državu koja će biti stroga, pravična, pravedna, država koja će da pomaže ljudima, koja će da pomaže radnicima, seljacima, penzionerima, a ne državu koja će služiti za bogaćenje pojedinaca i koja će biti u interesu bogataša i moćnih.

Samo onaj koji jasno zna šta hoće, samo onaj koji je dovoljno čvrst i koji je spreman da odlučuje može i zaslužuje da vodi ovu zemlju. Da ne bi oni moćni i uticajni u zemlji i svetu, oni koji ne misle dobro ni običnom narodu ili našem srpskom narodu u celini, bili moćniji od svih ovih drugih 99% građana kojima je potrebna pravda zato nam je potreban glas na izborima da naš ulog u budućoj vlasti bude toliko veliki da ne mogu da donose odluke bez naroda.

Zato sam ja narodni kandidat na ovim izborima. Nisam kandidat ni Brisela, ni Vašingtona, ni Moskve, ni Pekinga, ja sam kandidat svih vas i Srba i svih koji živite u Srbiji. Zato vas pozivam da glasate za sebe, da glasate za Srbiju.

Živela Srbija.