Економски оснажити жене жртве насиља у породици

Марјана Мараш, народна посланица Социјалистичке партије Србије на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о спречавању насиља у породици:

„Општина Врбас је пример добре праксе у превенцији насиља у породици. Још у 2015. години потписан је Споразум о сарадњи на локалном нивоу институција које спречавају насиље у породици, којим су прецизирани кораци и поступци институција који се спроводе када се дође до сазнања за постојање насиља у породици и насиља над женама“.
Опширније…

„Поштована председнице, уважена министарко са сарадницима, даме и господо народни посланици, ја ћу се у свом излагању осврнути на Предлог закона о спречавању насиља у породици.
На почетку излагања констатовала бих једну чињеницу да је насиље у породици у складу са чланом 194. Кривичног законика, кривично дело и да је то чињеница која мора бити свима позната, како бисмо спречили насиље у породици.
У складу са тим Предлогом закона појам насиља у породици шире је дефинисан него у породичном закону. Такође, у односу на породични закон прецизиран је круг лица која могу бити жртве насиља у породици.
Желела бих да истакнем примере добре праксе са локала који потврђују да су нека од ових ваших предложених законских решења добра. То је пре свега то да је први институционални стуб када је у питању на којем почива закон полицијски службеник за спречавање насиља у породици.
Комисија за праћење и остваривање родне равноправности у општини Врбас формирана је 2005. године, а од 2006. године организује у оквиру 16 дана активизма против насиља над женама, округли сто са темом „Породично насиље“. Ова комисија успела је да окупи из године у годину представнике свих релевантних институција, почев од Центра за социјални рад, полицијске станице, дома здравља, невладиног сектора, националне службе за запошљавање, тужилаштва, суда, представника основног и средњег образовања и из године у годину анализирамо податке које ове институције достављају управо Комисији за праћење остваривања родне равноправности. Ти подаци указују на то да се повећава поверење управо у полицијске службенике и да су они ти који у највећем броју случајева и све више из године у годину пријављују насиље.
Оно што доприноси томе, то је свакако да су полицијски службеници у општини Врбас, а исто тако и представници центра за социјални рад прошли обуку и да су сензибилисани када је у питању насиље у породици. То је у многоме олакшало до сада њихов рад и да су имали разумевање за жртве насиља.
Из тог разлога и овај округли сто постао је пример добре праксе када је у питању покрајинска Стратегија за нулту толеранцију према насиљу, а исто тако желим да истакнем и да су лекари у дому здравља „Вељко Влаховић“ у Врбасу прошли обуке Аутономног женског центра и да су они ти који могу да документују насиље. Све је то допринело да ми стварамо нулту толеранцију за коју се залаже и овај Предлог закона.
Забрињавајуће су чињенице о трајању насиља које је у 29% случајева вишемесечно, у 71% вишегодишње, а у просеку траје пет година. Период између првог инцидента злостављања и пријављивања износи у просеку девет година и три месеца. Стварна сарадња различитих актера у погледу сузбијања и спречавања насиља у породици како сте и навели у образложењу закона није било адекватно.
Морам да истакнем да је у општини Врбас још у 2015. години потписан Споразум о сарадњи на локалном нивоу институција које спречавају насиље у породици, којима су прецизирани кораци и поступци институција које спроводе када дођу до сазнања за постојање насиља у породици и насиља над женама.
Важно је да истакнем да је сличан Меморандум о поступању у ситуацијама насиља у породици, био потписан 2005. године и да је он дао значајне резултате. Председник општине је ревидирао чланове координационог тела, можда је интересантно да има и добрих примера у пракси у нашој држави, када је у питању спречавање насиља у породици и пре доношења овог Предлога закона. Још само желим да потврдим овим примерима, да су нека од ових решења заиста добра и да су се на терену показала и као квалитетна.
Наводим да је то Координационо тело за спречавање сузбијања насиља у породици, које је формирао председник општине 2015. године, у свом раду укључило представнике и полиције, тужилаштва, дома здравља и Центра за социјални рад. Од 2005. године постоји саветовалиште за брак и породицу и све услуге су бесплатне. Године 2013. по предлогу ресорног министра Центар за социјални рад формирао је интерни тим за заштиту од насиља, а од 2008. године Центар за социјални рад обезбеђује услуге неодложне интервенције 24 часа, седам дана у недељи.
Запослени, како сам већ навела, и у Центру за социјални рад и дому здравља и полицијској станици су већ прошли видове обуке и постали су сензибилисани када је у питању спречавање насиља у породици.
У оквиру заштићеног становања постоји један резервисани стан за привремени смештај жртве насиља. Као велика тешкоћа показао се смештај жртава насиља у сигурну кућу из разлога што тај смештај на месечном нивоу само за жртву износи око 40.000 динара и са те стране као најефикаснији начин се управо показало економско оснаживање кроз једнократне новчане помоћи у циљу обезбеђења смештаја по прекиду заједнице.
Желела бих да нагласим, поднела сам један амандман који под оснаживањем жене подразумева и економско оснаживање и желим да истакнем још један добар пример у Војводини, где је покренут програм запошљавања жена жртава насиља. Ова мера је подразумевала рефундирање бруто зараде у трајању од 12 месеци, послодавцима који запосле жену жртве насиља и кроз овај програм запослено је двадесетак жена.
У спровођењу системског решавања, сузбијања насиља у породици неопходно је стално ширење свести, подршка и ангажовање свих друштвених актера, како доносиоца одлука и државних институција, тако и цивилног сектора, како јавности, медија, тако и појединаца и у складу са овим ја сам и у том смислу предложила још један амандман на члан 6. да се укључе и тела за родну равноправност на локалном нивоу тамо где су већ формирана тела чији је један од задатака спречавање насиља у породици“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор Одустани од одговора