Антић: Србија иде ка постизању пуне енергетске стабилности

    Србија се креће у добром смеру када је реч о постизању пуне енергетске стабилности и има озбиљне пројекте и стратегију, изјавио је данас министар рударства и енергетике Александар Антић и указао да је сада потребно домаћа енергетска предузећа припремити за будућу тржишну утакмицу.
    Антић је казао да Влада чини све што може: размењује мишљења у троуглу држава-енергетске компаније-струка, како би пронашла благовремене одговоре на питања снабдевености, да наша дрзава и регион предузму праве кораке у добром правцу, да обезбеде да енергетски систем у целом региону буде стабилан, да имамо сигурно и безбедно снабдевање енергетима свих наших грађана.
    „Када је у питању енергетика у нашем региону, морамо се изборити да изађемо из уских државних граница и да ствари посматрамо у ширем контексту, јер енергетика не познаје државне границе. У питању је регионална енергетска стабилност за коју је потребна добра сарадња држава у региону“, рекао је Антић на конференцији „Енергетска будућност Балкан“.
    Када је реч о нафти и гасу, Антић је објаснио да Србија тренутно производи око 20 одсто својих потреба, и дубоко је зависна, а посебно је осетљиво снабдевање гасом.
    „Имамо само један правац који је из Мађарске. Са великом пажњом пратимо сва дешавања која се тичу транзита гаса из правца Русије и покушавамо да обезбедимо алтернативне правце снабдевања и извршимо диверзификацију“, поручио је он.
    Антић је одбацио тврдње некадашњег председника Србије Бориса Тадића да би актуелна Влада требало више да ради на диверсификацији снабдевања гасом из Азербејџана, јер су оне, како је рекао, бесмислене.
    „Ових дана сам у кампањи чуо неке критичке тонове од стране бившег председника Србије, да је требало као држава да радимо више по питању снабдевања гасом из Азербејџана. Морам рећи да је од 2008. до 2012. Србија пропустила шансу да постане део тог јужног гасног коридора, ТАНАП и ТАП“, подвукао је Антић.
    Према његовим речима, Влада покушава да обезбеди неопходне количине гаса и у тим разговорима са азербејџанским званичницима добија одговор да на том правцу снабдевања тренутно не постоје капацитети и не постоји гас.
    „За просутим млеком не треба плакати, већ радити и размишљати о будућности, а то чинимо. Радимо на гасној интерконекцији са Бугарском. Када смо преузели Владу о том пројекту је било пуно приче, али није постојао пројекат и договор са бугарском страном, и ми сада озбиљно радимо на томе“, објаснио је Антић.
    Он је рекао да је сада дефинисан пројекат, да се ради на обезбеђивању финансија, и да очекује озбиљне грантове од ЕУ, као и да рачуна да се тај пројекат заврши до краја 2018.године.
    Антић је изјавио да је Влада успела да поправи „крвну слику“ јавних предузећа у области енергетике, да су она данас у солидном стању, и истакао да од њих у великој мери и зависи будућност домаћег енергетског система.
    „На данашњи дан су сва кључна предузећа у енергетици у солидном стању, доброј кондицији. Прошла година је прва у којој су све четири енергетске компаније пословале позитивно – ЕПС, ЕМС, НИС, Србијагас. Поправили смо им крвну слику“, нагласио је Антић на конференцији „Енергетска будућност Балкан“.
    Он је рекао да се у овом тренутку, када је ниска цена енергената, настоји да се реорганизује Србијагас, да се та компаниј финансијски стабилизује и припреми за нове утакмице које ће, приметио је, бити оштре.
    „Утакмице ће бити оштре као последица трзишта које смо отворили и где наше компаније морају бити на нивоу да ту утакмицу издрже“, рекао је министар.
    Говорећи о ЕПС-у, Антић је рекао да, када цена дође на ниво тржишне, и када други играчи буду ушли на тржиште, биће важно да ова компанија може то да издржи.
    „Србија се када је енергетика у питању, креће правим путем, одлично сарађује у региону, и део је свих озбиљних пројеката. Верујем да ћемо моћи да кажемо да је наш енергетски систем у будућности у потпуности стабилан“, резимирао је Антић.
    Антић се осврнуо и на недвну полемику са Енергетском заједницом (ЕЗ) око Србијагаса, за коју је казао да нема простора за превише критике.
    „Имали смо малу полемику са Секретаријатом ЕЗ, са којим се генерално јако добро слажемо. Ми смо у том делу где нас ЕЗ критикује, у односу на друге чланице за корак или два испред, а чак и испред неких држава чланица ЕУ“, подвукао је Антић.
    Простора за критике, истиче он, нема, већ га има само за сарадњу и синергију у изналажењу заједничких решења, како би се убрзали процеси, а не за препуцавање преко медија и претњи санкцијама које нису механизам ЕЗ.
    Према његовим речима, Србија је у оквиру ЕЗ остварила добру сарадњу са свим земљама у фази приступања ЕУ и то је добра вест.
    Антић је навео да је Србија, у овом тренутку, у овом делу западног Балкана лидер у енергетици, па зато, казао је, има обавезу да буде локомотива која ће пре свега усмеравати процесе у самом региону, наметати одређене стандарде, који треба да буду на нивоу стандарда држава чланице ЕУ.
    Министар је оценио да је пред нама сада неколико осетљивих питања која треба да буду решена подзаконским актима, а ту пре свега, како је рекао, мисли на она везана за  обновљиве изворе енергије, као и пратеће уредбе које треба да обезбеде развој великих пројеката из те области и доведу до изградње великих ветропаркова снаге до 100 мегавата.
    Србија, према његовим речима, има озбиљну стратегију за развој енергетике, одличне законе, који су међу најсавременијим и у складу са свим европским и светским трендовима, а стратегија је таква да можемо да кажемо да знамо шта радимо и да држава дугорочно може бити стабилна и безбедна.
    Говорећи о електроенергетици, Антић је нагласио да имамо јасно дефинисане капацитете, потребе, пројекције за будућност до 2025-2030 године.
    „Знамо да ће потрошња електричне енергије да расте ,и с друге стране, да је потребно да наше термокапацитете модернизујемо и ускладимо са свим директивама и елементима заштите животне средине“, рекао је он и додао да је свестан да ће од 2023. године морати да се ради на заменским капацитетима.
    Антић је указао да је Костолац Б3, пројекат који је већ отпочет, једна од тих заменских капацитета, а до 2025. ће, рекао је, морати још један термокапацитет да буде изграђен.
    Доста је, наводи он, урађено и из области обновљивих извора, а само у последње две године –  57 малих хидроелектрана, 97 соларних електрана, прошле године први ветропарк, пет електрана на биогас.
    „Са тим настављамо. Имамо у нашој стратегији изградњу гасних електрана и када то све саберемо и одузмемо то нам даје слику пуне енергетске безбедности и потпуну избилансирану ситуацију до 2030. за производњу електричне енергије“, уверен је Антић.
    Министар је рекао и да је поносан, када је реч о фосилној енергији, на чињеницу да је Србија постала чланица механизма ЦСЛФ, у којој је 25 држава широм света, међу којима САД, Русија, Кина, Канада, све највећи произвођачи гаса и нафте.
    „Имали смо велику подршку Минстарства енергетике САД да постанемо део тог механизма који има за циљ да обезбеди дугорочно коришћење фосилних горива у складу са стандардима заштите животне средине. Све то радимо са циљем да обезбедимо да наша држава има могућности, технологију и подршку Европе и свих који  утичу на глобалне ставове у енергетици, да искористи своје главне ресурсе угља“, нагласио је Антић.
    Извор: Танјуг

    Оставите одговор Одустани од одговора