Шта наша држава предузима на чишћењу реке Дунав?

Данијела Стојадиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије поставила је посланичко питање Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре:

„Знамо да посао чишћења Дунава није лак, нити је потпуно безбедан, јер осим олупина бродова има и неексплодираних средстава и зато захтева посебну механизацију и обученост кадрова који би на томе радили“.
Опширније…

„Поштоване колеге народни посланици, претходних дана усвојили смо Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама, главна тема у већини дискусија колега посланика јесте Дунав као наша највећа и најдужа пловна река, пловни пут са међународним значајем.
Данас бих у том констексту желела да поставим посланичко питање министарки саобраћаја, управо у вези са Дунавом, као међународним пловним путем. Дунав је најдужа река у ЕУ и друга најдужа река у Европи након Волге, дугачка око 2850 километара и представља веома важан транспортни коридор, Паневропски коридор 7.
То је једини унутрашњи пловни пут међу 10 Паневропских коридора. Кроз Србију, Дунав тече у дужини од 588 километара од Бездана до Тимока. Од тога 137,6 км представља заједнички сектор са Хрватском, а 299,35 км са Румунијом. Међутим, Дунав има један проблем који неомогућава оптимално коришћење овог водног пута.
Ради се о огромном броју потонулих бродова, од којих су многи још из Другог светског рата. Само на територији Србије у сливовима све три пловне реке, незванично се процењује да има око 650 потонулих бродова. То свакако утиче на безбедност пловидбе која није угрожена, али је неопходно имати у виду да се један део тих потопљених бродова налази на ивици пловног пута.
Потопљени бродови представљају еколошки, безбедоносни и пловидбени проблем на Дунаву. У појединим олупинама се налази велика количина неексплодираних мина и друге ратне технике, што изазива додатну забринутост. Са друге стране, један од приоритета Дунавске стратегије коју је ЕУ усвојила 2011.године јесте управо извлачење олупина бродова из Дунава.
За ову намену су буџетом ЕУ за период 2014-2020.године обезбеђена средства којима је обухваћена и наша држава. Као један од значајних учесника у изради стратегије и Србија је идентификовала своје приоритете за ток Дунава који протиче кроз њену територију.
Осим самог Дунава обухваћено је и чишћење и речних канала, мелиорација, уређење пловног пута и очување домаћег културног наслеђа, а пилот пројекат чишћења Дунава од потонулих бродова, који је Србија предложила, одобрила је и европска комисија, а наша Влада усвојила.
Знамо да посао чишћења Дунава није лак, нити је потпуно безбедан, јер осим олупина бродова има и неексплодираних средстава и зато захтева посебну механизацију и обученост кадрова који би на томе радили.
Управо полазећи од озбиљности и тежине овог посла, који као потписница Дунавске стратегије морамо да обавимо, овом приликом желим да питам министарку саобраћаја – шта наша држава предузима на спровођењу ових задатака, на какве проблеме наилази и да ли је овај посао некоме поверен?“.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор Одустани од одговора