Šta naša država preduzima na čišćenju reke Dunav?

Danijela Stojadinović, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije, na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije postavila je poslaničko pitanje Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture:

„Znamo da posao čišćenja Dunava nije lak, niti je potpuno bezbedan, jer osim olupina brodova ima i neeksplodiranih sredstava i zato zahteva posebnu mehanizaciju i obučenost kadrova koji bi na tome radili“.
Opširnije…

„Poštovane kolege narodni poslanici, prethodnih dana usvojili smo Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, glavna tema u većini diskusija kolega poslanika jeste Dunav kao naša najveća i najduža plovna reka, plovni put sa međunarodnim značajem.
Danas bih u tom konstekstu želela da postavim poslaničko pitanje ministarki saobraćaja, upravo u vezi sa Dunavom, kao međunarodnim plovnim putem. Dunav je najduža reka u EU i druga najduža reka u Evropi nakon Volge, dugačka oko 2850 kilometara i predstavlja veoma važan transportni koridor, Panevropski koridor 7.
To je jedini unutrašnji plovni put među 10 Panevropskih koridora. Kroz Srbiju, Dunav teče u dužini od 588 kilometara od Bezdana do Timoka. Od toga 137,6 km predstavlja zajednički sektor sa Hrvatskom, a 299,35 km sa Rumunijom. Međutim, Dunav ima jedan problem koji neomogućava optimalno korišćenje ovog vodnog puta.
Radi se o ogromnom broju potonulih brodova, od kojih su mnogi još iz Drugog svetskog rata. Samo na teritoriji Srbije u slivovima sve tri plovne reke, nezvanično se procenjuje da ima oko 650 potonulih brodova. To svakako utiče na bezbednost plovidbe koja nije ugrožena, ali je neophodno imati u vidu da se jedan deo tih potopljenih brodova nalazi na ivici plovnog puta.
Potopljeni brodovi predstavljaju ekološki, bezbedonosni i plovidbeni problem na Dunavu. U pojedinim olupinama se nalazi velika količina neeksplodiranih mina i druge ratne tehnike, što izaziva dodatnu zabrinutost. Sa druge strane, jedan od prioriteta Dunavske strategije koju je EU usvojila 2011.godine jeste upravo izvlačenje olupina brodova iz Dunava.
Za ovu namenu su budžetom EU za period 2014-2020.godine obezbeđena sredstva kojima je obuhvaćena i naša država. Kao jedan od značajnih učesnika u izradi strategije i Srbija je identifikovala svoje prioritete za tok Dunava koji protiče kroz njenu teritoriju.
Osim samog Dunava obuhvaćeno je i čišćenje i rečnih kanala, melioracija, uređenje plovnog puta i očuvanje domaćeg kulturnog nasleđa, a pilot projekat čišćenja Dunava od potonulih brodova, koji je Srbija predložila, odobrila je i evropska komisija, a naša Vlada usvojila.
Znamo da posao čišćenja Dunava nije lak, niti je potpuno bezbedan, jer osim olupina brodova ima i neeksplodiranih sredstava i zato zahteva posebnu mehanizaciju i obučenost kadrova koji bi na tome radili.
Upravo polazeći od ozbiljnosti i težine ovog posla, koji kao potpisnica Dunavske strategije moramo da obavimo, ovom prilikom želim da pitam ministarku saobraćaja – šta naša država preduzima na sprovođenju ovih zadataka, na kakve probleme nailazi i da li je ovaj posao nekome poveren?“.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor Odustani od odgovora