Nasilje u porodici je direktno kršenje ljudskih prava

Stefana Miladinović, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije o Predlogu zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika:

„Težnja Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici u najširem smislu treba da obezbedi jednu dugoročnu politiku za sprečavanje i suzbijanje porodičnog nasilja, i to kreiranjem efikasnih mera prevencije, pre svega, sankcionisanjem počinioca, ali i pružanje podrške žrtvama nasilja“.
Opširnije…

„Poštovana ministarka, dobrodošla u Narodnu skupštinu. Poštovani narodni poslanici, ne umanjujući značaj drugih predloga zakona koji su danas na dnevnom redu, ja ću ipak svoje izlaganje, kao i većina mojih kolega, posvetiti Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, jer složenost ovog problema, problema nasilja u porodici, zahteva jednu sveobuhvatnu, nedvosmislenu akciju svih nas.
Činjenica je da ovo nije privatna stvar, ovo nije stvar pojedinca, nije stvar ni porodice, već utiče na celokupnu zajednicu i zato je neophodno da se svi borimo protiv nasilja, polazeći od globalnog pristupa, a to je da je nasilje u porodici zapravo direktno kršenje osnovnih ljudskih prava.
Prvi dokument UN koji direktno tretira nasilje u porodici jeste Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije, poznata kao CEDAW konvencija, koja uvodi i pojam rodno-zasnovanog nasilja. Odnosi se na svaku povredu učinjenu prema ženi i predstavlja uzrok i posledicu nejednakih odnosa moći koji kasnije utiču i na podređeni položaj žena, ne samo u privatnom životu, već i u javnoj sferi života. Ipak, ključni međunarodni instrument u sprečavanju i suzbijanju nasilja u porodici jeste Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznata kao Istanbulska konvencija koju smo, podsetiću, kao osma država ratifikovali 2013. godine i koja je stupila na snagu 2014. godine.
Kada smo ratifikovali Istanbulsku konvenciju Republika Srbija je uložila tzv. rezerve na pojedine odredbe Konvencije koje su se ticale usklađivanja našeg zakonodavstva sa Konvencijom, pogotovo pojedine odredbe Krivičnog zakona o čijim izmenama i dopunama danas razgovaramo, a podsetiću da Istanbulska konvencija obavezuje države potpisnice da inkriminišu oblike nasilja, kao što su psihičko nasilje, proganjanje, fizičko nasilje, seksualno nasilje i silovanje, prinudni brak, genitalno sakaćenje žena, prinudni abortus, prinudna sterilizacija, seksualno uznemiravanje, ali takođe podstrekivanje i pomaganje u izvršenju ovih krivičnih dela.
Težnja Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici u najširem smislu treba da obezbedi jednu dugoročnu politiku za sprečavanje i suzbijanje porodičnog nasilja, i to kreiranjem efikasnih mera prevencije, pre svega, sankcionisanjem počinioca, ali i pružanje podrške žrtvama nasilja.
Veliki korak ka prevenciji nasilja jeste predložen model, model poznat kao Zrenjaninski model koji podrazumeva funkcionisanje, odnosno stalnu saradnju nadležnih institucija, pre svih pravosuđa, odnosno javnih tužilaštva, centara za socijalni rad i policije.
Veoma važna novina u ovom zakonu jeste i uvođenje evidencije nasilnika, odnosno onih protiv kojih je bilo prijave za nasilje u porodici. Do sada je ovom bazom raspolagao samo centar za socijalni rad, a zakon predviđa da ovom evidencijom raspolažu i područne policijske uprave, osnovna javna tužilaštva i centri za socijalni rad i sudovi.
Verujem da će ova sveobuhvatna evidencija doprineti u velikoj meri efikasnijoj zaštiti žrtava, jer će omogućiti nadležnim organima pristup podacima koji jesu neophodni za postupanje u donošenju odluka, a uticaće i na uspešniju procenu rizika od neposredne opasnosti od nasilja u porodici i svakako će koristiti za monitoring i ocenjivanje prakse pomoći žrtvama.
Na kraju, verujem da će doprineti unapređenju načina na koji se izrađuju politike u oblasti prevencije i zaštite od nasilja.
Za SPS je izuzetno važna prevencija. O tome su govorile i kolege iz drugih poslaničkih grupa. Prevencija je nešto što je bitno. Ona mora biti zajednička aktivnost svih nadležnih institucija, ne samo pravosuđa i policije, već i centara koji se bave dečijom i socijalnom zaštitom. Naravno da sistem obrazovanja i zdravstva mora biti uključen u to i, naravno, nevladin sektor i različita udruženja.
Kada je u pitanju prevencija, mi smo podneli amandman na član 6. Predloga zakona koji se upravo tiče prevencije i podrazumeva i donošenje nacionalne strategije koja bi, kao srednjoročan i planski dokument na period od pet godina, mogla da definiše i programe i mere i subjekte koji bi bili obuhvaćeni ovom prevencijom.
Osvrnula bih se ukratko i na izmene i dopune Krivičnog zakona o kome danas razgovaramo, koji obuhvata izvesne izmene i dopune zakona i svakako uvođenje novih krivičnih dela, kao što su: proganjanje, polno uznemiravanja, prinudni brak, genitalno sakaćenje žena, što jeste upravo naša obaveza kao potpisnice Istanbulske konvencije.
Izmena član 194. važećeg zakona otvorila je priliku da podnesemo amandman na prvi stav ovog člana zakona. Naš predlog tiče se preciznijeg definisanja psihičkog nasilja, na šta nas takođe obavezuje Istanbulska konvencija. Naime, u članu 33. Istanbulske konvencije precizno je definisana obaveza zemalja potpisnica da inkriminišu, pored ostalog, i psihičko nasilje koje je možda nedovoljno precizno definisano u članu 194. važećeg krivičnog zakonika.
Smatramo da je neophodno razdvojiti fizičko i psihičko nasilje i da je ovo izuzetno važno u pogledu prevencije, budući da psihičko nasilje u najvećem broju slučajeva porodičnog nasilja i prethodi fizičkom nasilju.
U skladu sa odnosom države, kada je u pitanju nasilje u porodici, a to jeste stav nulta tolerancija prema nasilju u porodici, mi ćemo kao Poslanička grupa podržati predloge svih zakona. Na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i na Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakona podneto je mnogo amandmana, ali bez obzira na tu činjenicu ja verujem da ima kvalitetnih amandmana koje možete da razmotrite. Nadam se da ćete i naše usvojiti, ali svakako postoje amandmani drugih poslaničkih grupa koje treba uvažiti“.
.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor Odustani od odgovora