Насиље у породици је директно кршење људских права

Стефана Миладиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије на Четвртој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије о Предлогу закона о спречавању насиља у породици и Предлогу закона о изменама и допунама Кривичног законика:

„Тежња Предлога закона о спречавању насиља у породици у најширем смислу треба да обезбеди једну дугорочну политику за спречавање и сузбијање породичног насиља, и то креирањем ефикасних мера превенције, пре свега, санкционисањем починиоца, али и пружање подршке жртвама насиља“.
Опширније…

„Поштована министарка, добродошла у Народну скупштину. Поштовани народни посланици, не умањујући значај других предлога закона који су данас на дневном реду, ја ћу ипак своје излагање, као и већина мојих колега, посветити Закону о спречавању насиља у породици, јер сложеност овог проблема, проблема насиља у породици, захтева једну свеобухватну, недвосмислену акцију свих нас.
Чињеница је да ово није приватна ствар, ово није ствар појединца, није ствар ни породице, већ утиче на целокупну заједницу и зато је неопходно да се сви боримо против насиља, полазећи од глобалног приступа, а то је да је насиље у породици заправо директно кршење основних људских права.
Први документ УН који директно третира насиље у породици јесте Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације, позната као CEDAW конвенција, која уводи и појам родно-заснованог насиља. Односи се на сваку повреду учињену према жени и представља узрок и последицу неједнаких односа моћи који касније утичу и на подређени положај жена, не само у приватном животу, већ и у јавној сфери живота. Ипак, кључни међународни инструмент у спречавању и сузбијању насиља у породици јесте Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици, позната као Истанбулска конвенција коју смо, подсетићу, као осма држава ратификовали 2013. године и која је ступила на снагу 2014. године.
Када смо ратификовали Истанбулску конвенцију Република Србија је уложила тзв. резерве на поједине одредбе Конвенције које су се тицале усклађивања нашег законодавства са Конвенцијом, поготово поједине одредбе Кривичног закона о чијим изменама и допунама данас разговарамо, а подсетићу да Истанбулска конвенција обавезује државе потписнице да инкриминишу облике насиља, као што су психичко насиље, прогањање, физичко насиље, сексуално насиље и силовање, принудни брак, генитално сакаћење жена, принудни абортус, принудна стерилизација, сексуално узнемиравање, али такође подстрекивање и помагање у извршењу ових кривичних дела.
Тежња Предлога закона о спречавању насиља у породици у најширем смислу треба да обезбеди једну дугорочну политику за спречавање и сузбијање породичног насиља, и то креирањем ефикасних мера превенције, пре свега, санкционисањем починиоца, али и пружање подршке жртвама насиља.
Велики корак ка превенцији насиља јесте предложен модел, модел познат као Зрењанински модел који подразумева функционисање, односно сталну сарадњу надлежних институција, пре свих правосуђа, односно јавних тужилаштва, центара за социјални рад и полиције.
Веома важна новина у овом закону јесте и увођење евиденције насилника, односно оних против којих је било пријаве за насиље у породици. До сада је овом базом располагао само центар за социјални рад, а закон предвиђа да овом евиденцијом располажу и подручне полицијске управе, основна јавна тужилаштва и центри за социјални рад и судови.
Верујем да ће ова свеобухватна евиденција допринети у великој мери ефикаснијој заштити жртава, јер ће омогућити надлежним органима приступ подацима који јесу неопходни за поступање у доношењу одлука, а утицаће и на успешнију процену ризика од непосредне опасности од насиља у породици и свакако ће користити за мониторинг и оцењивање праксе помоћи жртвама.
На крају, верујем да ће допринети унапређењу начина на који се израђују политике у области превенције и заштите од насиља.
За СПС је изузетно важна превенција. О томе су говориле и колеге из других посланичких група. Превенција је нешто што је битно. Она мора бити заједничка активност свих надлежних институција, не само правосуђа и полиције, већ и центара који се баве дечијом и социјалном заштитом. Наравно да систем образовања и здравства мора бити укључен у то и, наравно, невладин сектор и различита удружења.
Када је у питању превенција, ми смо поднели амандман на члан 6. Предлога закона који се управо тиче превенције и подразумева и доношење националне стратегије која би, као средњорочан и плански документ на период од пет година, могла да дефинише и програме и мере и субјекте који би били обухваћени овом превенцијом.
Осврнула бих се укратко и на измене и допуне Кривичног закона о коме данас разговарамо, који обухвата извесне измене и допуне закона и свакако увођење нових кривичних дела, као што су: прогањање, полно узнемиравања, принудни брак, генитално сакаћење жена, што јесте управо наша обавеза као потписнице Истанбулске конвенције.
Измена члан 194. важећег закона отворила је прилику да поднесемо амандман на први став овог члана закона. Наш предлог тиче се прецизнијег дефинисања психичког насиља, на шта нас такође обавезује Истанбулска конвенција. Наиме, у члану 33. Истанбулске конвенције прецизно је дефинисана обавеза земаља потписница да инкриминишу, поред осталог, и психичко насиље које је можда недовољно прецизно дефинисано у члану 194. важећег кривичног законика.
Сматрамо да је неопходно раздвојити физичко и психичко насиље и да је ово изузетно важно у погледу превенције, будући да психичко насиље у највећем броју случајева породичног насиља и претходи физичком насиљу.
У складу са односом државе, када је у питању насиље у породици, а то јесте став нулта толеранција према насиљу у породици, ми ћемо као Посланичка група подржати предлоге свих закона. На Предлог закона о спречавању насиља у породици и на Предлог измена и допуна Кривичног закона поднето је много амандмана, али без обзира на ту чињеницу ја верујем да има квалитетних амандмана које можете да размотрите. Надам се да ћете и наше усвојити, али свакако постоје амандмани других посланичких група које треба уважити“.
.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор Одустани од одговора