Intervju Dušana Bajatovića za novosadski “Dnevnik“

Socijalistička partija Srbije ušla je u predizbornu kampanju na pokrajinskom nivou uz slogan “Vojvodina svima bolja” i plakat na kojem dominiraju crvena boja i figura predsednika PO SPS Dušana Bajatovića sa podignutom pesnicom.

– U prvi plan stavljamo crvenu boju, koja simbolizuje slobodarske tradicije naše zemlje, kao i borbeni duh levice i njene tradicionalne vrednosti, a pre svega insistiranje na socijalnoj pravdi i socijalnoj državi. Kampanju nisu osmišljavali nikakvi marketinški magovi, već naši klinci koji su želeli da pošalju i poruku da, ako hoćemo da sačuvamo Srbiju, ne smemo ničega da se bojimo, već treba da javno izađemo sa svojim idejama i da iskažemo i određenu vrstu bunta, socijaldemokratskog ali i mladalačkog – pojašnjava Bajatović. – Želimo, dakle, da vratimo veru u sebe, u svoju kulturu, svoje znanje, svoje institucije… To je proces, jer ne postoji čaroban štapić. Ali mi moramo da budemo posvećeni tom procesu.

Od koga to ili čega treba danas da sačuvamo Srbiju? 

– Guraju nas da se odreknemo nacionalnih interesa. Neki promovišu da je reč “samo” o Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, ali ja tvrdim da su te intencije mnogo dublje. Bojim se da ima u međunarodnoj zajednici onih koji ne misle da je dosta bilo prekrajanja Srbije… A nevolja je što se i na unutrašnjem planu suočavamo sa brojnim izazovima, sa nacionalnom i moralnom krizom, sa gubitkom integriteta i identiteta… I sve to u uslovima kada nam je politička elita takva kakva je, praktično ista dvadeset i više godina. E, mi želimo da sve to promenimo. A za to imamo uslove, imamo kadrove, imamo organizaciju, imamo poznavanje državne uprave, znamo šta je država, kako se ona  gradi, a znamo i kako se brani.

Gde je Vojvodina u priči SPS-a?

– Tamo gde i Srbija. Recimo, ne mogu da verujem da u Vojvodini postoji čak 17 nerazvijenih opština. A nama je potrebno da se, koliko je to moguće, Srbija ravnomerno ekonomski razvija. Međutim, moramo s druge strane da shvatimo da su ekonomski i industrijski potencijali naše zemlje, umnogome zahvaljujući i pljačkaškoj privatizaciji, danas izrazito neravnomerni i da će Srbija još neko vreme morati da bude visoko centralizovana država da se ne bi raspala. Ali to ne znači da ne možemo da idemo ka nekim merama decentralizacije i ekonomske regionalizacije. No, to ne treba da brkamo sa autonomijom Vojvodine. Autonomija APV je Ustavom uređena kategorija, i ne radi se tu više ni o kakvom istorijskom nasleđu, već o pitanju mentaliteta i načina življenja na ovim prostorima. I ne vidim u tome ništa loše. Ali ta autonomija ne sme da bude usmerena protiv Srbije.

„Vojvodina je srpska autonomija, autonomija u Srbiji a ne protiv Srbije”, poručio je lider socijalista Ivica Dačić na nedavnoj konvenciji u Novom Sadu?

– Za nas će Vojvodina uvek biti srpska, i to ne slučajno. Uostalom, upravo smo mi 1988. porazili taj politički koncept da Vojvodina treba da bude republika. Međutim, neki strani faktori, a bogami i neki domaći, poput Lige socijaldemokrata Vojvodine  i ovdašnjeg ogranka Demokratske stranke, i dalje ne odustaju od tog koncepta. Ali mi nećemo dozvoliti da se narušava jednistvo Srbije. To, međutim, ne znači odustajanje od tradicionalnog suživota na ovim prostorima, naprotiv. Uostalom, nema nikakve razlike između gladnog Mađara i gladnog Srbina, između bolesnog Slovaka i bolesnog Srbina., između nezaposlenog Hrvata i nezaposlenog Srbina .?
U svakom slučaju, novi statut APV – da, jer ovaj aktuelni, popravljeni, ne odgovara takvom našem viđenju Vojvodine. U tom smislu i novi zakon o prenetim nadležnostima – da. Možda i deo izvornih ingerencija za autonomiju Vojvodine, ali sigurno ne u sferi sudstva, poreza, policije i odbrane. Da li treba da se donese zakon o imovini APV – da. Kao i zakon o finansiranju APV. To za nas uopšte nije sporno. I ne samo to, nego u Ustavu piše da “budžet APV iznosi najmanje sedam posto u odnosu na budžet Republike Srbije”, no ja mislim da je to malo. Treba Vojvodini više da se vrati. Ali pitanje je kako se taj novac ulaže. Jer dosadašnjoj vojvođanskoj administraciji se upravo to najviše i može spočitati – kako je trošila pare koje su joj bile na raspolaganju.

Socijalisti su proteklih osam godina na vlasti. Zbog čega bi neko danas dao glas SPS-u a ne naprednjacima?

– Da se razumemo, SNS i SPS se ideološki razlikuju. SNS je još uvek pokret, tek treba da postane partija. Širok je tu spektar svega,  mnogo je tu interesa, i oni smatraju da je to dobro. Socijalistička partija Srbije je, pak, malo uže postavljena politička formacija, koja uspostavlja političku stabilnost u Srbiji. Podsetiću na to da smo 2000. trebali da nestanemo, ali nismo, onda smo malo uticali na odnose u DOS-u, pa dali manjinsku podršku Koštunici i time smanjili petooktobarski talas koji nije vodio u dobrom pravcu. Potom smo 2008. stali na stranu DS-a, jer da to nismo uradili, ne bi bilo moguće probiti evropski put, a na vlasti bi bili Koštunica i Šešelj. Nažalost, u naredne četiri godine svi su se razočarali prodosovskim ponudama, pljačkaškom privatizacijom i, realno, odustvom brzog napretka ka EU, jer DS nije imao potencijala za sledeći korak. Napravljen je stoga SNS, kome su početni tas na vagi bili upravo socijalisti. I kada danas pogledate evropsku agendu, pa ako hoćete i Briselski sporazum, potonje vlade, najpre Dačića a sada i Vučića, imale su bolje rezultate. Nismo mi nikada bili, kako se danas govori, “dobra politička udavača”, već smo samo vodili računa o nacionalnim interesima. I to je naš kvalitet. Uostalom, da li je za sve ovo vreme pao rejting SPS-a? On čak raste, ne mnogo, ali postojano. Zadržali smo strukturu, iskusne kadrove sa mnogo utakmica u nogama koji znaju šta je država, a sad imamo i mnogo mladih.

Očekujete li da nakon izbora ostanete deo vladajuće koalicije?

– Posle izbora ćemo prvo sesti i razgovarati sa našim partnerima iz Srpske napredne stranke o daljim koracima. Ako se ostvari referendumska atmosfera i koalicija oko SNS-a dobije 50 posto i više, mi ćemo možda biti opozicija. A možda će neko proceniti da smo mu potrebni za dvotrećinsku većinu, jer mora da razmišlja o promeni Ustava. No, možda se taj neko opredeli za druge političke partnere. U svakom slučaju, SPS je u ovom momentu u stanju da bude i deo vlasti i opozicija. Posle ovih izbora jedno od najvažnijih pitanja biće ono koje će se ticati političke stabilnosti, koliko će u parlament ući desnice, koliko ekstremne levice, i šta će se zbivati sa parlamentarnom većinom i na republičkom i na pokrajinskom nivou. A ono što je već sad izvesno to je da će se rezultat iz Vojvodine jako reflektovati na ono što će se dešavati prilikom formiranja nove Vlade Srbije.

Možete li u tom kontekstu da zamislite rasplet po kojem bi u novoj vojvođanskoj administraciji zajedno bili SNS, SPS, SVM i LSV?

– U politici nikad ne recite nikad. Ali u tom slučaju bi Liga morala da se odrekne projekta Vojvodina – republika. Ako gledate po antifašizmu, i po opredeljenosti za neke evropske, civilizacijske vrednosti i standarde, LSV i mi mislimo isto. Međutim, teško mogu da zamislim SPS, koji je 1988. ujedinio Srbiju, da i koketira, a kamoli da učestvuje u projektima koji bi za cilj imali promenu statusa Vojvodine. Milim da bi to bilo vrlo teško i za SNS. što se, pak, tiče Saveza vojvođanskih Mađara, sa njima imamo jako dobru saradnju, nikada nije bilo neprincipijelnih napadanja, pa čak mislim da se unutar mađarske nacionalne manjine gleda u potpunosti drugačije na SPS nego devedesetih godina prošlog veka.

Kandidat ste SPS-a za vojvođanskog premijera. Ali da li je Dušan Bajatović spreman da sa mesta direktora “Srbijagasa” pređe na tu funkciju ako se tako slože kockice? 

– Mogu da ponudim odličan program rada Pokrajinske vlade, mogu i da budem na njenom čelu, ali priznajem da bih najviše voleo da ostanem u privredi. Najzad smo ušli u pravu reogranizaciju gasnog sektora, koja će za posledicu imati potpuno čišćenje dugova i bilansa “Srbijagasa” i izlazak iz sfere socijalnog poslovanja. U toku je prenos imovine sa države na “Srbijagas”, što je uslov za korporativizaciju, kao i razdvajanje po Drugom i Trećem energetskom paketu transporta i distribucije gasa. U nekom sledećem koraku treba da izdvojimo i trgovinu i za taj segment nađemo strateškog partnera. Već smo napravili zajedničko skladište gasa sa Rusima, zajedničko osiguranje, a sutra ćemo možda napraviti i zajedničku banku, jer je to uobičajeno za ovakva preduzeća. Voleo bih da sve te poslove završim, a ne da odem na pola. Ali ako partija i okolnosti to nalože, i naravno ako uopšte budu postojali političke uslovi za tako nešto, prihvatio bih se uloge pokrajinskog premijera kao novog izazova.

Na početku kampanje založili ste se za zabranu prodaje zemlje strancima, iako je i SPS učestvovao u izglasavanju spornog zakona kojim je to omogućeno?

– Ipak se kod nas još uvek nisu stekli uslovi za prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima i do 2017. mora biti donet zakon koji će to, recimo do 2027. onemogućiti. S druge strane, nužan nam je drugačiji model izdavanja zemlje u zakup, kao i drugačiji zakon o zadrugarstvu kako bi se zadrugama omogućilo da tako organizuju paore da ovi mogu da se na tržištu suprotstave velikim igračima. Šta je još muka poljoprivrede? Pa to što izostaje podrška domaćoj proizvodnji i onda su slabe šanse našeg seljaka, koji je, objektivno, izložen nelojalnoj konkurenciji – kako da se njemu, recimo, isplati tov svinja kada se uvoze polutke koje su 25 godina ležale u nekim magacinima i sada će ovde ući u mesne prerađevine. I onda se čudimo što smo pre samo deceniju i po imali 20 puta više svinja. Dakle, ukoliko želimo da nam paori danas opstanu a sutra budu ravnopravni tržišni takmaci, to podrazumeva sistem subvencija, sistem garantovanih cena, sistem garantovanog otkupa pa u određenim slučajevima i vancarinske mere zaštite.  Takođe moramo da nađemo i barem 500 miliona evra, kojima ćemo rešiti pitanje sistema za navodnjavanja u Vojvodini, a ne da nam suša godišnje odnese letinu teške dve milijarde evra. Dakle, potrebna nam je revitalizacija poljoprivrede. Ali kako to finansirati kada se već i vampiri stide ovdašnjih bankara koji listom posluju u zoni ekstra profita dok je nama privreda u debelom minusu? E, zato je tu država, koja mora ili da obezbedi novac ili da utiče na bankarski sistem da bi se obezbedili ne kratkoročni i skupi krediti već dugoročni i jeftiniji, jer jedino na taj način se naš agrar može dalje razvijati…

Agencija odustala od sukoba interesa

Agencija za borbu protiv korupcije je posle višegodišnjeg postupka donela rešenje kojim se nalaže poništavanje svih prethodnih rešenja prema kojima je Bajatović navodno protivzakonito obavljao više funkcija. “Agencija je praktično utvrdila da ja legitimno mogu da obavljam sve funkcije na kojima sam”, navodi direktor “Srbijagasa”.

Srbija između Moskve i Vašingtona

– Nema dileme da je mesto Srbije u Evropi. Ali je činjenica i to da se Evropa danas suočava sa velikim bezbednosnim izazovima, baš kao i sa ozbiljnim strukturnim problemima, tehnološkim i ekonomskim, energetskim…  I gotovo je izvesno da se o budućnosti EU neće odlučivati u Briselu, pa čak ni u Berlinu, već na relaciji između Moskve i Vašingtona. I mi u tim koordinatama treba da smestimo Srbiju.

Ne može se doveka štedeti

– Dobili smo MMF i Svetsku banku. Super! Oni verifikuju sve što radimo. Ali njihov je primarni cilj da ti uslove ravnotežu prihoda i potrošnje, ali tako da možeš da vratiš sve svoje dugove poveriocima. I to jeste legitimno, ali gde je tu rast..? Ilustracije radi, ove godine je zabeležen pad u maloprodaji više od 8 posto. To praktično znači da, bez obzira na objektivno nešto veću stopu zaposlenosti, naš standard objektivno pada. Neko vreme ima smisla štedeti, stezati kaiš da bi se uložilo u budućnost, ali koliko to može da traje, koliko dugo to građani i privreda mogu da izdrže. Stoga pod hitno mora da se poradi na podizanju PDV-a kroz proces reindustrijalizacije. Strane investicije po obimu i kvalitetu očito neće biti dovoljne i u tom smislu država bi trebalo da se zaduži dodatnih 5 do 10 milijardi evra, koje će biti uložene u jasno definisan petogodišnji program reindustrijalizacije Srbije i podizanja poljoprivredne proizvoidnje, uz moguća javno-privatna partnerstva. Jer, to je jedini način na izađemo iz ekonomske propasti. Znam da će mnogi napasti takav oblik držabnog intervencionizma, ali mi bez toga ekonomski nećemo uspeti.

Izvor: Dnevnik
 

Kategorije: Vesti

Ostavite odgovor Odustani od odgovora