Интервју Душана Бајатовића за новосадски “Дневник“

Социјалистичка партија Србије ушла је у предизборну кампању на покрајинском нивоу уз слоган “Војводина свима боља” и плакат на којем доминирају црвена боја и фигура председника ПО СПС Душана Бајатовића са подигнутом песницом.

– У први план стављамо црвену боју, која симболизује слободарске традиције наше земље, као и борбени дух левице и њене традиционалне вредности, а пре свега инсистирање на социјалној правди и социјалној држави. Кампању нису осмишљавали никакви маркетиншки магови, већ наши клинци који су желели да пошаљу и поруку да, ако хоћемо да сачувамо Србију, не смемо ничега да се бојимо, већ треба да јавно изађемо са својим идејама и да искажемо и одређену врсту бунта, социјалдемократског али и младалачког – појашњава Бајатовић. – Желимо, дакле, да вратимо веру у себе, у своју културу, своје знање, своје институције… То је процес, јер не постоји чаробан штапић. Али ми морамо да будемо посвећени том процесу.

Од кога то или чега треба данас да сачувамо Србију? 

– Гурају нас да се одрекнемо националних интереса. Неки промовишу да је реч “само” о Косову и Метохији и Републици Српској, али ја тврдим да су те интенције много дубље. Бојим се да има у међународној заједници оних који не мисле да је доста било прекрајања Србије… А невоља је што се и на унутрашњем плану суочавамо са бројним изазовима, са националном и моралном кризом, са губитком интегритета и идентитета… И све то у условима када нам је политичка елита таква каква је, практично иста двадесет и више година. Е, ми желимо да све то променимо. А за то имамо услове, имамо кадрове, имамо организацију, имамо познавање државне управе, знамо шта је држава, како се она  гради, а знамо и како се брани.

Где је Војводина у причи СПС-а?

– Тамо где и Србија. Рецимо, не могу да верујем да у Војводини постоји чак 17 неразвијених општина. А нама је потребно да се, колико је то могуће, Србија равномерно економски развија. Међутим, морамо с друге стране да схватимо да су економски и индустријски потенцијали наше земље, умногоме захваљујући и пљачкашкој приватизацији, данас изразито неравномерни и да ће Србија још неко време морати да буде високо централизована држава да се не би распала. Али то не значи да не можемо да идемо ка неким мерама децентрализације и економске регионализације. Но, то не треба да бркамо са аутономијом Војводине. Аутономија АПВ је Уставом уређена категорија, и не ради се ту више ни о каквом историјском наслеђу, већ о питању менталитета и начина живљења на овим просторима. И не видим у томе ништа лоше. Али та аутономија не сме да буде усмерена против Србије.

„Војводина је српска аутономија, аутономија у Србији а не против Србије”, поручио је лидер социјалиста Ивица Дачић на недавној конвенцији у Новом Саду?

– За нас ће Војводина увек бити српска, и то не случајно. Уосталом, управо смо ми 1988. поразили тај политички концепт да Војводина треба да буде република. Међутим, неки страни фактори, а богами и неки домаћи, попут Лиге социјалдемократа Војводине  и овдашњег огранка Демократске странке, и даље не одустају од тог концепта. Али ми нећемо дозволити да се нарушава једниство Србије. То, међутим, не значи одустајање од традиционалног суживота на овим просторима, напротив. Уосталом, нема никакве разлике између гладног Мађара и гладног Србина, између болесног Словака и болесног Србина., између незапосленог Хрвата и незапосленог Србина .?
У сваком случају, нови статут АПВ – да, јер овај актуелни, поправљени, не одговара таквом нашем виђењу Војводине. У том смислу и нови закон о пренетим надлежностима – да. Можда и део изворних ингеренција за аутономију Војводине, али сигурно не у сфери судства, пореза, полиције и одбране. Да ли треба да се донесе закон о имовини АПВ – да. Као и закон о финансирању АПВ. То за нас уопште није спорно. И не само то, него у Уставу пише да “буџет АПВ износи најмање седам посто у односу на буџет Републике Србије”, но ја мислим да је то мало. Треба Војводини више да се врати. Али питање је како се тај новац улаже. Јер досадашњој војвођанској администрацији се управо то највише и може спочитати – како је трошила паре које су јој биле на располагању.

Социјалисти су протеклих осам година на власти. Због чега би неко данас дао глас СПС-у а не напредњацима?

– Да се разумемо, СНС и СПС се идеолошки разликују. СНС је још увек покрет, тек треба да постане партија. Широк је ту спектар свега,  много је ту интереса, и они сматрају да је то добро. Социјалистичка партија Србије је, пак, мало уже постављена политичка формација, која успоставља политичку стабилност у Србији. Подсетићу на то да смо 2000. требали да нестанемо, али нисмо, онда смо мало утицали на односе у ДОС-у, па дали мањинску подршку Коштуници и тиме смањили петооктобарски талас који није водио у добром правцу. Потом смо 2008. стали на страну ДС-а, јер да то нисмо урадили, не би било могуће пробити европски пут, а на власти би били Коштуница и Шешељ. Нажалост, у наредне четири године сви су се разочарали продосовским понудама, пљачкашком приватизацијом и, реално, одуством брзог напретка ка ЕУ, јер ДС није имао потенцијала за следећи корак. Направљен је стога СНС, коме су почетни тас на ваги били управо социјалисти. И када данас погледате европску агенду, па ако хоћете и Бриселски споразум, потоње владе, најпре Дачића а сада и Вучића, имале су боље резултате. Нисмо ми никада били, како се данас говори, “добра политичка удавача”, већ смо само водили рачуна о националним интересима. И то је наш квалитет. Уосталом, да ли је за све ово време пао рејтинг СПС-а? Он чак расте, не много, али постојано. Задржали смо структуру, искусне кадрове са много утакмица у ногама који знају шта је држава, а сад имамо и много младих.

Очекујете ли да након избора останете део владајуће коалиције?

– После избора ћемо прво сести и разговарати са нашим партнерима из Српске напредне странке о даљим корацима. Ако се оствари референдумска атмосфера и коалиција око СНС-а добије 50 посто и више, ми ћемо можда бити опозиција. А можда ће неко проценити да смо му потребни за двотрећинску већину, јер мора да размишља о промени Устава. Но, можда се тај неко определи за друге политичке партнере. У сваком случају, СПС је у овом моменту у стању да буде и део власти и опозиција. После ових избора једно од најважнијих питања биће оно које ће се тицати политичке стабилности, колико ће у парламент ући деснице, колико екстремне левице, и шта ће се збивати са парламентарном већином и на републичком и на покрајинском нивоу. А оно што је већ сад извесно то је да ће се резултат из Војводине јако рефлектовати на оно што ће се дешавати приликом формирања нове Владе Србије.

Можете ли у том контексту да замислите расплет по којем би у новој војвођанској администрацији заједно били СНС, СПС, СВМ и ЛСВ?

– У политици никад не реците никад. Али у том случају би Лига морала да се одрекне пројекта Војводина – република. Ако гледате по антифашизму, и по опредељености за неке европске, цивилизацијске вредности и стандарде, ЛСВ и ми мислимо исто. Међутим, тешко могу да замислим СПС, који је 1988. ујединио Србију, да и кокетира, а камоли да учествује у пројектима који би за циљ имали промену статуса Војводине. Милим да би то било врло тешко и за СНС. што се, пак, тиче Савеза војвођанских Мађара, са њима имамо јако добру сарадњу, никада није било непринципијелних нападања, па чак мислим да се унутар мађарске националне мањине гледа у потпуности другачије на СПС него деведесетих година прошлог века.

Кандидат сте СПС-а за војвођанског премијера. Али да ли је Душан Бајатовић спреман да са места директора “Србијагаса” пређе на ту функцију ако се тако сложе коцкице? 

– Могу да понудим одличан програм рада Покрајинске владе, могу и да будем на њеном челу, али признајем да бих највише волео да останем у привреди. Најзад смо ушли у праву реогранизацију гасног сектора, која ће за последицу имати потпуно чишћење дугова и биланса “Србијагаса” и излазак из сфере социјалног пословања. У току је пренос имовине са државе на “Србијагас”, што је услов за корпоративизацију, као и раздвајање по Другом и Трећем енергетском пакету транспорта и дистрибуције гаса. У неком следећем кораку треба да издвојимо и трговину и за тај сегмент нађемо стратешког партнера. Већ смо направили заједничко складиште гаса са Русима, заједничко осигурање, а сутра ћемо можда направити и заједничку банку, јер је то уобичајено за оваква предузећа. Волео бих да све те послове завршим, а не да одем на пола. Али ако партија и околности то наложе, и наравно ако уопште буду постојали политичке услови за тако нешто, прихватио бих се улоге покрајинског премијера као новог изазова.

На почетку кампање заложили сте се за забрану продаје земље странцима, иако је и СПС учествовао у изгласавању спорног закона којим је то омогућено?

– Ипак се код нас још увек нису стекли услови за продају пољопривредног земљишта странцима и до 2017. мора бити донет закон који ће то, рецимо до 2027. онемогућити. С друге стране, нужан нам је другачији модел издавања земље у закуп, као и другачији закон о задругарству како би се задругама омогућило да тако организују паоре да ови могу да се на тржишту супротставе великим играчима. Шта је још мука пољопривреде? Па то што изостаје подршка домаћој производњи и онда су слабе шансе нашег сељака, који је, објективно, изложен нелојалној конкуренцији – како да се њему, рецимо, исплати тов свиња када се увозе полутке које су 25 година лежале у неким магацинима и сада ће овде ући у месне прерађевине. И онда се чудимо што смо пре само деценију и по имали 20 пута више свиња. Дакле, уколико желимо да нам паори данас опстану а сутра буду равноправни тржишни такмаци, то подразумева систем субвенција, систем гарантованих цена, систем гарантованог откупа па у одређеним случајевима и ванцаринске мере заштите.  Такође морамо да нађемо и барем 500 милиона евра, којима ћемо решити питање система за наводњавања у Војводини, а не да нам суша годишње однесе летину тешке две милијарде евра. Дакле, потребна нам је ревитализација пољопривреде. Али како то финансирати када се већ и вампири стиде овдашњих банкара који листом послују у зони екстра профита док је нама привреда у дебелом минусу? Е, зато је ту држава, која мора или да обезбеди новац или да утиче на банкарски систем да би се обезбедили не краткорочни и скупи кредити већ дугорочни и јефтинији, јер једино на тај начин се наш аграр може даље развијати…

Агенција одустала од сукоба интереса

Агенција за борбу против корупције је после вишегодишњег поступка донела решење којим се налаже поништавање свих претходних решења према којима је Бајатовић наводно противзаконито обављао више функција. “Агенција је практично утврдила да ја легитимно могу да обављам све функције на којима сам”, наводи директор “Србијагаса”.

Србија између Москве и Вашингтона

– Нема дилеме да је место Србије у Европи. Али је чињеница и то да се Европа данас суочава са великим безбедносним изазовима, баш као и са озбиљним структурним проблемима, технолошким и економским, енергетским…  И готово је извесно да се о будућности ЕУ неће одлучивати у Бриселу, па чак ни у Берлину, већ на релацији између Москве и Вашингтона. И ми у тим координатама треба да сместимо Србију.

Не може се довека штедети

– Добили смо ММФ и Светску банку. Супер! Они верификују све што радимо. Али њихов је примарни циљ да ти услове равнотежу прихода и потрошње, али тако да можеш да вратиш све своје дугове повериоцима. И то јесте легитимно, али где је ту раст..? Илустрације ради, ове године је забележен пад у малопродаји више од 8 посто. То практично значи да, без обзира на објективно нешто већу стопу запослености, наш стандард објективно пада. Неко време има смисла штедети, стезати каиш да би се уложило у будућност, али колико то може да траје, колико дуго то грађани и привреда могу да издрже. Стога под хитно мора да се поради на подизању ПДВ-а кроз процес реиндустријализације. Стране инвестиције по обиму и квалитету очито неће бити довољне и у том смислу држава би требало да се задужи додатних 5 до 10 милијарди евра, које ће бити уложене у јасно дефинисан петогодишњи програм реиндустријализације Србије и подизања пољопривредне произвоидње, уз могућа јавно-приватна партнерства. Јер, то је једини начин на изађемо из економске пропасти. Знам да ће многи напасти такав облик држабног интервенционизма, али ми без тога економски нећемо успети.

Извор: Дневник
 

Категорије: Вести

Оставите одговор Одустани од одговора