Intervju Bogosavljević-Bošković za „BIZLife magazin“,

 

  1. Nedavno je u žiži javnosti bilo nekoliko situacija koje se odnose na hranu, njena svojstva, kvalitet, a svojevremeno je i posebno pitanje bilo prodavanje odmrznutog mesa kao svežeg… Koliko je hrana u Srbiji bezbedna, prevashodno poredeći situaciju u regionu, ali i EU?

                

Nesporno je da živimo u eri koja obeležava i potencira zdravu ishranu, kao i zdravu i nezagađenu životnu sredinu koja je vrlo blisko povezana sa hranom. Veliki značaj se posvećuje upravo ovoj temi. Republika Srbija  teži i aktivno radi na tome da što bolje pozicionira svoje domaće proizvode, koji na međunarodnom tržištu već postaju prepoznatljivi kao zdravi i kvalitetni proizvodi.

Srpska hrana s pravom zaslužuje epitet zdrave, kvalitetne i ukusne.

Moram reći i to da smo svedoci, da se kako u svetu, pa tako  i kod nas dešavaju sporadični slučajevi propusta u lancu kontrole hrane ali zahvaljujući dobrom sistemu  kontrole, takvi propusti su retki, a prateći sledljivost proizvoda, brzo se otklanjaju eventualni nastali nedostaci.

Uvek apelujemo na potrošače da hranu kupuju samo u registrovanim, legalnim objektima, kao i da sve nepravilnosti koje primete prijave inspekcijama koje redovno kontrolišu hranu.

Podsetila bih i na to da smo u prethodnom periodu u saradnji sa policijom, a zahvaljujući i prijavama građana na nelegalan promet, imali nekoliko akcijskih kontrola pri čemu su inspektori zaplenili i uništili meso i proizvode od mesa koji nisu bili u sistemu, dok su protiv nesavesnih lica podnete prijave.

Građani koji hranu kupuju u registrovanim objektima nemaju razloga za strah. Ta hrana je kontrolisana i bezbedna i inspekcijske službe sprovode aktivnosti kako bi hrana od „njive do trpeze“ bila zdravstveno ispravna.

Srbija ima proizvode kojima treba da se ponosimo. 

  1. Prilikom otpočinjanja skrininga za Poglavlje 12 koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku, moglo se čuti da će se u ovoj oblasti najpre osetiti uticaj evrointegracija na živote građana Srbije. Dokle je Srbija stigla u ovom trenutku, kada se može očekivati strategija usaglašavanja za ovo Poglavlje i šta sve to donosi učesnicima na tržištu – proizvođačima i potrošačima?

 

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Uprava za veterinu u okviru  Projekta „Unapređenje objekata za proizvodnju hrane životinjskog porekla i upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla“ koji se finansira iz IPA sredstava, između ostalog intenzivno radi na izradi nacrta Strategije za unapređenje objekata za proizvodnju hrane. Na taj način se ministarstvo priprema  za otvaranje pregovora u ovom poglavlju. Treba reći da, implementirajući brojne projekte u oblasti veterinarske i fitosanitarne politike, kao i bezbednosti hrane, koji se finansiraju iz predpristupnih fondova, stručne službe ministarstva intenzivno rade na prenošenju pravnih tekovine Evropske unije u okviru Poglavlja 12.

Revizija Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) je pripremljena i predstavlja detaljan plan za prenošenje, sprovođenje i efikasnu primenu pravnih tekovina EU u ovoj oblasti, tako da će NPAA biti odlična polazna osnova za pripremu za ispunjenje eventualnog merila za otvaranje pregovora u PG 12.

Kada govorimo o učesnicima na tržištu – proizvođačima i potrošačima, tu je   strateško opredeljenje Republike Srbije u oblasti poljoprivrede jasno. Neophodno je raditi na povećanju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, kako bi srpska poljoprivreda prerasla iz sirovinske baze u moderan sektor koji proizvodi visokokvalitetne poljoprivredno-prehrambene proizvode, koji će naći mesto na evropskom tržištu i biti prepoznatljivi po kvalitetu i geografskom poreklu.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nastojaće da rezultat pregovora donese prednosti našim poljoprivrednim proizvođačima, koje uživaju proizvođači u ostalim državama članicima. 

  1. Kada možemo očekivati otvaranje Poglavlja 12?

 

Očekujemo da Evropska komisija, u narednom periodu, dostavi nacrt Izveštaja o skriningu za Poglavlje 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika na komentare. Uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja iz pretpristupnog perioda, očekujemo da Republika Srbija dobije merila za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 i to Akcioni plan za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i Strategiju za kategorizaciju i unapređenje objekata za proizvodnju i preradu proizvoda životinjskog porekla.

  1. Pregovaračko poglavlje 12 se u Srbiji zbog svojih strogih zakona često doživljava kao potencijalna barijera za proizvodnju tradicionalnih proizvoda. Da li je to opravdano?

 

Ne. Upravo na osnovu EU propisa kojim se uređuju opšti i posebni uslovi higijene hrane, odnosno na osnovu propisa koji pripadaju tzv. „higijenskom paketu“ data je mogućnost odobravanja fleksibilnosti subjektima u poslovanju sa hranom koji ne ispunjavaju određene opšte i posebne uslove higijene hrane u određenim okolnostima.

Odgovornost za prilagođavanje higijenskih pravila prema specifičnim lokalnim situacijama je prepuštena članicama EU, odnosno članice EU donose nacionalne mere koje moraju da budu notifikovane  EU Komisije.

Glavni razlozi za ovu vrstu fleksibilnosti su da se omogući nastavak primene tradicionalnih metoda proizvodnje hrane, zatim, EU je prepoznala hranu dobijenu primenom tradicionalnih metoda kao vrednu i nezamenjivu baštinu, a jedan od razloga je i da se odgovori na potrebe subjekata u poslovanju sa hranom koji se nalaze u područijama u kojima postoje posebna geografska ograničenja.

Ministarstvo je pripremilo radne verzije propisa kojim će se bliže urediti prilagođavanja i izuzeci ili odstupanja od opštih i posebnih uslova higijene koja mogu da se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje u objektima za proizvodnju i promet hrane u kojima se proizvodnja vrši primenom tradicionalnih metoda, odnosno proizvode tradicionalni proizvodi, kao i na objekte koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja – nadmorska visina, nedostatak infrastrukture i ograničenja prevoza. Na ovaj način će se omogućiti nastavak primene tradicionalniih metoda proizvodnje hrane, kao i olakšice za poslovanje određenih subjekata u poslovanju sa hranom, a to se pre svega odnosi na proizvođače malih količina hrane.

  1. Odgovornost za bezbednost hrane životinjskog porekla u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, snosi proizvođač. To znači da su od velikog značaja inspekcijske službe. Kolika je važnost nezavisnih laboratorija u lancu kontrole hrane?

 

Imajući u vidu činjenicu da potrebe za hranom iz godine u godinu rastu i da  ekonomija zahteva sve intenzivniju proizvodnju hrane, rizik od prenošenja izazivača bolesti hranom stalna je pretnja koju moramo držati pod kontrolom i smanjiti na prihvatljivu meru. U tom smislu nalazi laboratorija su od neprocenjivog značaja. Međutim, da bi laboratorija bila pouzdana, da bi joj se verovalo i da bi nalaz bio prihvatljiv za sve zainteresovane strane, laboratorije moraju biti opremljene savremenom opremom, da poseduju stručni kadar, da se redovno kontrolišu i naravno, da su nezavisne od bilo kog negativnog uticaja koji bi mogao da dođe od bilo koje zainteresovane strane.

Uloga nezavisnih ovlašćenih laboratorija se sastoji u potrebi da se primenom najsavremenijih tehnika laboratorijskih ispitivanja hrane odredi njena podobnost za ishranu stanovništva, odnosno ishranu životinja kada je reč o hrani za životinje.

Laboratorije moraju biti akreditovane u skladu sa međunarodnim standardima, međunarodno prepoznate kao kompetentne i stručno osposobljene institucije sposobne da prate trendove moderne laboratorijske dijagnostike i obezbeđuju stručne i naučne ekspertize.

Da bi laboratorije ispunile zahteve koji se pred njih postavljaju moraju biti opremljene adekvatnom opremom, moraju imati uveden i održavan sistem kvaliteta svog rada, moraju imati odgovarajuće stručne i kvalifikovane kadrove. Laboratorije moraju biti odgovorne i tako organizovane da se raspoloživi resursi pravilno i optimalno koriste i moraju biti maksimalno angažovane, kako u oblasti rutinske dijagnostike i ispitivanja tako i u oblasti naučno istraživačkog rada i pružanja podrške samoj industriji u rešavanju najsloženijih problema i zahteva koje savremena proizvodnja zahteva.

Nacionalne referentne i druge ovlašćene laboratorije, kao nezavisne državne institucije moraju predstavljati mrežu laboratorija koje su finansijski i funkcionalno nezavisne od bilo kakvog negativnog uticaja, kadrovski i tehnički opremljene najsavremenijom opremom sposobne da obezbede svaku vrstu stručne ekspertize, procenu rizika i laboratorijsko ispitivanje po zahtevu državnih organa.

Iz tih razloga u svim zemljama EU one su osnivane kao nezavisna institucije gde je država glavni klijent i naručilac ispitivanja i gde se njihovo finansiranje na prvom mestu obezbeđuje sredstvima iz nacionalnog budžeta.

Naglasila bih da smo posle višegodišnjeg zastoja, uspeli da osposobimo Direkciju za nacionalne referentne laboratorije. Kao što vam je već poznato, u martu mesecu prošle godine je započela sa radom fitosanitarna laboratorija, odnosno laboratorija za ispitivanje biljnih štetočina, dok je laboratorija za ispitivanje mleka u tehničkom smislu potpuno opremljena za rad. Nabavljeni su nasavremeniji uređaji i oprema za rad, specijalna vozila za prevoz uzoraka i softver za upravljanje analizama, a radimo i na rešavanju kadrovskog osposobljavanja laboratorije.

  1. Od 1. marta ove godine uvedene su i promene prilikom fitosanitarne kontrole hrane prilikom uvoza. Šta tačno znače ove promene?

 

Od 01. marta ove godine određene vrste roba – primarni poljoprivredni proizvodi i proizvodi nižeg stepena prerade – koje podležu kontroli granične fitosanitarne inspekcije shodno Zakonu o zdravlju bilja  kontrolišu se i po Zakonu o bezbednosti hrane na samim graničnim prelazima. Ostale robe koje podležu kontroli shodno Zakonu o bezbednosti hrane kontrolišu se u mestima carinjenja.

Na graničnim prelazima  obavlja se kontrola i izdaju dokumenta  shodno Zakonu o zdravlju bilja i dokumenta shodno Zakonu o bezbednosti hrane. Dakle, izdaju se ista dokumenta kao i do sada  pri čemu ih izdaje granični fitosanitarni inspektor na samim graničnim prelazima.

Na ovaj način   objedinjene  su kontrole određenih vrsta roba pri čemu je skraćen i pojednostavljen postupak kontrole.

Objedinjavanje pregleda podrazumeva da se na jednom mestu samo jednim zaustavljanjem  vrši kontrola na osnovu Zakona o Zdravlju bilja i Zakona o bezbednosti hrane. Uvoznici na jednom mestu samo jednim zaustavljanjem dobijaju na graničnim prelazima potrebnu dokumentaciju neophodnu za postupak carinjenja, odnosno pošiljka je već na graničnom prelazu spremna za carinjenje ukoliko nisu neophodna dodatna ispitivanja.

Ovakva procedura omogućava ubrzanje prekograničnog prometa, skraćuje vreme zadržavanja kamiona, smanjuje troškove kontrole uvoznicima, pojednostavljuje proceduru carinjenja što je i zahtev Evropske Unije, a pritom je zadržan isti nivo stepena kontrole bezbednosti pošiljaka. 

  1. Kod nas je odnedavno na snazi i novi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji je u skladu sa pravilima EU, ali tek treba da zaživi u punoj meri. Šta će nam u praksi ovaj Pravilnik doneti?

 

Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane primenjuje se na hranu namenjenu krajnjem potrošaču, kao i na hranu namenjenu za snadbevanje objekata javne ishrane.

Pravilnik je donet s ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača, da mu se obezbedi pravo na ispravnu i jasnu (neobmanjujuću) informaciju o hrani koju konzumira, da se obezbedi jasno i čitljivo deklarisanje, odnosno označavanje hrane. Takođe, Pravilnik je donet s ciljem da pojednostavi propis o deklarisanju odnosno označavanju hrane radi jedinstvene primene i da se osigura nesmetano funkcionisanje tržišta.

Najznačajnije novine koje je doneo Pravilnik odnose se na bolju čitljivost (propisana su veličina slova na deklaraciji, definisano je šta je vidno polje, šta se podrazumeva pod čitljivošću,…), obavezno deklarisanje sastojaka hrane koji mogu da izazovu alergije i/ili intolerancije i dodatno naglašavanje ovih sastojaka sa drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine, tako da se jasno razlikuju od ostalih sastojaka sa spiska sastojaka; jasnije definisanje roka trajanja hrane; navođenje hrane čija oznaka mora da uključi jedan ili više dodatnih podataka; usaglašavanje referentnih unosa vitamina i minerala sa EU propisima koji se odnose na pružanju informacija o hrani potrošačima.  Kroz planirane dopune pravilnika urediće se i nutritivne deklaracije.

Kategorije: Vesti

Teme:

Ostavite odgovor Odustani od odgovora